GoodLife saveti: Živeti sad i ovde

Dođeš ponedeljkom na posao i obavezno ti nekoliko ljudi kaže kako jedva čeka petak. Ja srčem jutarnju kafu a plavetni parčići noćašnjeg sna mi još vise sa trepavica i vuku kapke malo po malo na dole. "Petak?" uvek pomislim "Pa to je svetlosnu godinu daleko!" Slično se dešava kad dođemo sa raspusta, obavezno nađem nekog ko prevrće školski kalendar rada ili me učenici pitaju kad je sledeći raspust. Eto "samo" za tri-četiri meseca, proleti to!  Ništa kažu, samo treba smisliti kako da dotle ubijem vreme.  Nosim se idejom da osnujem društvo za zaštitu Vremena: nemojte ubijati siroto vreme! Zašto? Ništa vam nije krivo. Ironiju i šalu na stranu ovakav način razmišljanja vodi direktno u nezadovoljsvo i tenziju.
Prvo i prvo sad nije petak i nije raspust pa si u startu malo nezadovoljan što je to tako. Drugo i kad taj petak dođe ili taj raspust onda se ništa posebno ne desi pa se nezadovoljstvo pojačava. Ideja može da bude i da se očekivani period iskoristi za nešto, odmor ili putovanje recimo, a kad se to ne desi ili se ne desi u punoj meri...pogađate: nezadovoljstvo raste. Ipak postoje i oni poslovi koje smo ostavili za vikend pa nas tad i dočekaju ili se ispostavi da nam je sedenje kući za kompom dosadno a tamo gde možemo ići već smo 300 puta bili pa nam je dosadno i to da radimo. Onda počnemo da čekamo na primer proleće ili 2043. godinu. Tada će sigurno sve biti bolje. Tako ispadne da smo čekali i očekivali nešto a nije se desilo. Ima još jedna sitnica vreme koje ubijemo je naše vreme i ubijajući ga umesto uživajući ga, mi ne primećujemo sve one sitnice, koje nam se dešavaju svaki dan i čine život: neke lepe boje, mirisi, osmeh, neku suzu koju smo mogli obrisati, neke lepe cipele u izlogu, smešnog dinosaurusa na monitoru računara u učionici u kojoj se odvija sednica, ukus jutarnje kafe ili dobar vic koji je neko ispričao. Ubijajući vreme u stvari gubimo svoje vreme, nedelje i mesece, ubijamo dane svog života. Mogućnost reanimacije i oživlajvanja dana je za sada nemoguća veština.

Ista greška samo sa druge strane ogledala se poznaje po rečenicam koje počinju na sledeći način (moguće su varijacije na temu): "Sećaš li se kad smo ono"? ...bili, putovali, išli ili već nešto tako a početak može da glasi i ovako: "Eeee, kad sam ja bila đak, kad sam ja studirala, to su bila vremena, tad mi je bilo najbolje." Uh da, sećam se. Sećam se i srednje i studija a ponešto i iz osnovne i malo pre nje. Ali retko, stvarno retko. Samo kad me nešto potseti pa me onda sećanja ponesu kroz vreme. Inače ne, ne sećam se, nemam vremena od ovog sada i ovog tu što mi se dešava.I nije mi bilo najbolje nekad pre kad sam bila dete ili student. Nije, majke mi. Uvek mi je nešto falilo. Ili sam bila preterano emotivna ili neodmerena ili nezrela ili sam se oblačila pogrešno ili...ma uvek sam bila to neka manje savršena JA od ove sada mene, koja je skroz dobra ali je daleko od savršene. Ali što reče moja drugarica na času matematike jednom davno: Nela je limes koji teži kući, tako sam i ja limes koji teži savršenstvu. Možda je nedostižno ali je dobar cilj. 

I tako dolazimo do poente koja glasi ko živi u događajima koji se nisu desili i ubija vreme taj bude nesrećan jer mu žrtva koju prinosi nije izjednačena sa dobitkom kad čekanju bude kraj a ko živi u onome što je nekad bilo nema šanse da se razvija i napreduje. Ovakve osobe su zaglavljene, zakočene u nepostojećem vremenu i time sebi ukidaju šansu da bilo šta učine, dožive i iskuse jer nema menjanja onoga što je prošlo ili nečeg što se nije desilo, menjati se može čovek samo sad u ovom momentu a sada se mogu menjati i neki uslovi i okolnosti koji nam ne odgovraju. Jedino sada se može biti aktivan prema svom životu ali i problemi se jedino sada mogu rešavati.

I onda se jedno jednostavno ali mnogima nepodnošljivo teško pitanje postavlja samo: a zašto ti ne odgovara da budeš ovde i sada? Šta je to što je tebi tako neodgovarajuće u ovom ponedeljku, januaru ili prvom u mesecu? Nemoj samo reći da ti je toplo, hladno ili ti se ne radi, nego šta ti stvarno tako smeta da ti budeš ti tu gde jesi? 

Geštalt škola psihologije ima, između ostalih principa i taj svoj princip OVDE I SADA. Ovaj princip kaže da naše sada i ovde sadrži već našu prošlost i budućnost ali da je realnost ono čega smo svesni u ovom trenutku ( kad smo kod toga tastatura mi je veoma glatka i to prija vrhovima mojih pristiju, daje kuckanju prijatan osećaj). Sama rec geštalt znači ceo, potpun. Fric Pearls (Fritz Perls) najpoznatiji je geštalt psiholog po zanimanju neurolog, Frojdov učenik. Kažu da je bio harizmatičan i privukao veliki broj poklonika svojom energijom a dovoljno je bio smeo da obaci učiteljevu teoriju nesvesnog i počne da priča o očiglednom kao najbitnijem. Kada ne živimo u realnosti u sadašnjem trenutku, kaže Perls mi se fragmentiramo više nismo celi, odvraćamo našu svest od onoga što nam sad treba, što nam je zaista bitno, od potreba koje sada imamo. Tako se naša svesnost prebacuje na sećanja o prošlim događajima ili maštanja o budućnosti i mi sprečvamo kompletiranje geštalta. Nismo celi.

Reality is nothing but
The sum of all the awareness

As you experience here and now.

- Fritz Perls  

GoodLife savet bi bio sasvim jednostavan: nemojte čekati da se nešto desi samo od sebe u nejasnoj budućnosti nego radite sada na tome. Samo dolazak vikenda ništa ne znači ako vi ne znate da ga načinite lepim i prijatnim a ako to znate sa vikendom onda to znate i sa svakim drugim danom. Budite svesni svojih potreba i aktivno pribavljajte sebi zadovoljstvo. A sećanja na prošlost koristite kao iskustva da sada bude kvalitetnije i lepše a ne kao matricu koja vas je zarobila u beskrajnom ponavljanju bez mogućnosti delovanja i stvarne promene. Nemojte rasipati delove svoje svesti na događaje koji su prošli i koji će tek biti jer tu ništa ne možete učiniti niti u njima možete istinski živeti. Budite prisutni sada i ovde, budite celi. Postignite svoj geštalt.