Organske osnove pshičkih procesa

Kada dođe do priče o neuronima, čulima i lokalizaciji psihičkih funkcija u mozgu mnogi učenici verovatno zavire krišom u raspored i provere da li su na času biologije ili psihologije u ovom trenutku. Da bi ih zainteresovala za vezu između tela i duha, važnosti neurona i neurotransmitera za psihu, ponašanje i osećanja ja pomenem slučaj Fineusa Gejdža (Phineas Gagae). Njegov slučaj je jako dobro ukazao na vezu između osobina ličnosti, ponašanja i funkcionisanja delova mozga.

Fineus je bio radink zadužen za postavljanje eksploziva prilikom izgradnje željezničkih pruga. Bio je poznat kao dobar čovek okrenut prijateljima, balansiranog karaktera i vredan. Dana 13. septembra 1848. godine nakon eksplozije kroz glavu Fineusa Gedža proleće šipka dugačka oko metar, debljine oko pola milimetra. Prilikom prolaska kroz njegovu glavu ona oštećuje mozak ali se Fineus začuđujuće brzo oporavlja i već nekoliko meseci nakon nesreće dolazi na posao. Međutim čovek koji se zove i izgleda kao Fineus više nema istu ličnost kao stari, "pre šipke" Fineus. On je sada neprijatan, posebno gadno psuje, agresivan je i nije ga briga za svoje prijatelje. Iako se čini u početku da je jevtino prošao, Gejdž je naravno imao probleme zbog svoje povrede i umire 21. maja 1860. godine u ne tako dobrom stanju. Njegov život posle nesreće je totalno poromenio svoj tok a jedno vreme su ga vodili i pokazivali kao čudo, bio je deo freak show-a (izložba biloloških, genetičkih čuda).

Phineas Gage

Lobanja Fineusa Gejdža, wikipedia

Ova priča kod učenika izazove veliko interesovanje a kada im zadam zadatak da pronađu koji je postupak za lečenje mentalno obolelih inspirisan "American crowbar" slučajem interesovanje poraste. Odgovor je lobotomija, jedan od gnusnijih neurohirurških zahvata a učenici treba do tog odgovora da dođu do sledećeg časa.

Ukratko postoji teorija da je nesrećni slučaj Fineusov inspirisao hiruršku metodu lobotomije prilikom koje se na invazivan način uklanja deo mozga pacijeta i to prednjeg dela mozga, da bi se prekinule njegove veze sa ostatkom moždane mase. Pacijenti se na ovaj način leče od depresije, šizofrenije i ostalih duševnih tegoba ali se leče i sami od sebe. Ovako lečeni pacijenti postaju biološke mašine jer im se ukida veza sa delom mozga u kojem je njihova sopstvenost, kreativnost, emocionalnosti i individualnost u opšte - ukida se veza sa prednjim delom mozga koji je ako psihologa pitate deo u kom stanuje duša. Ovo je dobar zadatak jer o lobotomiji ima dosta podataka na internetu i ona otvara nova pitanja, dok je sam način izvođenja (ice-pick lobotomy - lobotomija sa šiljkom za led, bušenje rupa u lobanji koje predhodi ice-pick lobotomy) dovoljno intrigantan i iznenađujuć da pobudi pažnju i interesovanje učenika. Dovoljno je reći da je doktor (doktor!?) Volter Friman (Walter Freeman) izmsilio lobotomiju sa šiljkom za led jer je to blio brže od drugih hirurških metoda i onda je brzo i sa stilom, uz lokalnu anesteziju bukvalno zabadao šiljak za led u lobanju i kidao veze u mozgu. Etičko pitanje ovog postupka nameće se samo a svedočenja osoba bliskih lobotomiziranim pacijentima bude veliko interesovanje takođe. Lobotomija je inspiracija ili se pominje u nekoliko filmova i drugih umetničkih dela pa se ovo takođe može zadati učenicima kao istraživački zadatak. Primeri su roman "Svi kraljevi ljudi" Roberta Pena Vornera (Robert Pen Warner), komad "Leto" Tenesi Viljamsa (Tennessee Williams) ili "Iznenada, prošlog leta". Inače Tenesi Vilijams je imao sestru Rouz (Rose Williams) koja je patila od šizofrenije i lobotomizirana je što je Tenesi teško podneo.

                            

Priča o Frensis Farmer ali i o brutalnim načinima lečenja mentalnih poremećaja

Posebno interesantan slučaj za decu tog godišta i samu bintovnu, je slučaj Frensis Farmer (Frances Farmer) američke glumice koja je blia buntovni, često alkoholisani i socijalistički orijetisani američki ateista! Kakva žena! Početak je bio obećavajući njen literarni sastav Good Dies doneo joj je nagradu časopisa za srednjoškolce Skolastik (The Scholastic) i popularnost dovoljnu da se pojavi na naslovnoj strani novina u Sijetlu. Elem, ona je u toku svog života zbog pijenja i skandala ali i nekih emocionalnih problema nekoliko puta hospitalizovana a poslednji put je navodno i lobotimizirana. Ovo nije dokazano ali je bilo evidentno da se Frensis naglo smirila i postala uzoran građanin, anonimni računovođa ili voditelj nekakvog talk showa za ženski deo populacije koji se zvao "Frances Farmrer Presents" (booooring!). Uloga njene majke u celoj priči je kontroverzna jer je najčešće ona slala na mučke tretmane u bolnice, a to otvara niz novih pitanja za lekciju iz drugog polugodišta "Mentalni poremećaji". Priča o Frensis je slojevita i zanimljiva i ta priča je inspirisala nekoliko umetničkih dela a 1982. godine snimljen je i film baziran na priči o Fransis (kliknite ovde za link do trailer-a) ali možete im zagolicati maštu pitanjem koja pesma poznatog rok benda govori o Frensis i njenom živbotu. To im se mnogo dopadne. Poslušajte pesmu možda se i vama dopadne.

"She'll come back as fire
To burn all the liars
Leave a blanket of ash on the ground"