I ne samo očima. Uopšte ne treba verovati ljudskim čulima (ili čulima uopšte ako vam je draže) jer su tako konstruisana da služe nama a ne da potpuno objektivno oslikavaju svet oko nas. Tu uvek napomenem učenicima da se vidi koliko je još uvek bliska veza naučne majke i ćerke, filozofije i psihologije. Druga bića svet u kome živimo vide sasvim drugačije (dobar prikaz za to kako neke životinje vide svet). Kad pomenete ovu činjenicu učenicima, kad izmestite čoveka iz centra važnosti za ovu planetu ili prosto fokusa interesovanja, mnogi učenici se zgranu. Nisu o tome razmišljali. Zar je moguće da svet nije takav kakvim ga vidimo? Zar je moguće da ga neko vidi drugačije nego MI, najbitnija vrsta? Kako?
 |
| Pas slikan kamerom sa noćnim vidom |
Moguće je jer nismo najbitinja vrsta na planeti Zemlji nego smo njen deo, jedna od vrsta koje je naseljavaju. Na pitanje kako odgovor je jednostavan: evolucija je učinila svoje. Čula su se razvijala onako kako nam je trebalo za optimalan opstanak a i kako je moglo u zadatim okvirima mogućnosti ljudskog tela. Kao uostalom i svakoj drugoj vrsti. Dobar primer za to je činjenica da vidimo samo talasne dužine zraka od 400 nm do 700 nm što nam jasno govori da je čulo vida ograničeno. Ali šta bi se desilo kad bi prešli ograničenje, zašto su ta ograničenja tu gde jesu? Ljudima bi viđenje zraka ispod 400nm (UV- ultra ljubičasti) i iznad 700nm (IR - infra crveni) oštetilo očni aparat. Kada bismo videli IR zrake onda bi to izgledalo kao da nam je upaljena sijalica ispred oka jer nismo hladnokrvna stvorenja pa bi svetlelo ispred i iza, ali određenim aparatima možemo da simuliramo ovakav vid. Takvi aparati se koriste u novijim automobilima da bi olakšali noćnu vožnju i u vojsci.
Za buđenje učeničkog interesovanja zgodno je pomenuti i dlatonizam, vrstu slepila za boje. Daltonizam je slepilo za crvenu i zelenu boju a ne potpuno slepilo za boje kako mnogi veruju i lepo dokazuje da svet nije isti za sve čak ni u okviru iste vrste. Ovj filmić sa Youtube-a može poslužiti kao lepa ilustracija o tome kako vide svet Daltonisti, a kako ljudi koji vide sve boje.
Kako ljudi uopšte vide boje? U mrežnjači imamo tri različite vrste sočiva koje reaguju na tri primarne boje. Kada svetlost padne na neki objekat ono može biti upijeno pa dati crnu boju, odbijeno pa dati belu boju ili se odbiti od različitih predmeta na različite načine, zbog svoje različite svetlosne dužine i tada dati osete određenih boja. Neki naučnici tvrde da je potreba čoveka da jede voće razvila ovakav trihromatski vid. Na osnovu vida možemo utvrditi da li je hrana zdrava i da li je zrela. Životinje imaju dihromatski vid (ne razlikuju crveno i zeleno) a neke od njih imaju i treće sočivo koje reaguje na UV zrake. U fiziološke zanimljivosti vezane za čulo vida spada i činjenica da se slika dvostruko obrće prilikom primanja informacija iz sopljašnje sredine. Prvo, ono što je u spoljašnjem svetu levo preslikava se na desnu stranu i obrnuto; ono što je gore preslikava se dole na mrežnjaču i obrnuto. Postavilo se pitanje zbog kako to da zbog takve projekcije slika na mrežnjaču, mi svet ne vidimo obrnuto? Objašnjenja nema ali se zna: kad bi slika na mrežnjaču oka padala uspravno ljudi bi videti svet obrnuto. Još jedna intresantna nepoznanica je viđenje treće dimenzije (3D vision) jer mi znamo znake pomoću kojih vidimo dubinu ali ne i kako tačno do toga dolazi. Ovim i ostalim saznanjima se u svom radu obilato koriste slikari i vizuelni umetnici uopšte. Dobar tekst o tome kako se koristi dubina u umetničim delima može se naći na B92 sajtu.
Ograničeno je i čulo sluha. Osetljivi smo na vazdušne vibracije od oko 16 herca do oko 20 herca što ne znači da zvukova ispod tog opsega nema zvukova. Treperenja ispod 16 Hz zovu se infrazvuk a ona preko 20 Hz zovu se ultrazvuk. Prag bola za čulo sluha je 130dB ili 10 na -3 Hz, što je otprilike buka koju pravi jedan mlazni motor. Zanimljive su reakcije učenika kad se povede razgovor o jačini buke na mestima za izlazak i da je količina buke zakonom propisana. U okviru Zakona o zaštiti životne sredine, nalazi se Pravilnik o dozvoljenom nivou buke koji propisuje dozvoljeni nivo buke u sredini u kojoj čovek boravi, metode merenja buke, kao i bliži uslovi koje moraju da ispune stručne organizacije za merenje buke. Prema tom Pravilniku, najviši dozvoljeni nivo buke u sredini u kojoj čovek boravi iznosi, na primer, u stambenoj zgradi danju 30 decibela, u javnim objektima, poput ordinacija, danju 40 decibela... Pravilnik predviđa i najviše dozvoljene nivoe buke za mnoge druge objekte i naseljena mesta i tokom noći. Zanimljivo bi bilo proveriti koliko se ovo poštuje. Posledice buke vezane za psihološki aspekt su promene u endokrinom sistemu i simpatički deo nervnog sistema a znamo koliko ova dva sistema utiču na ponašanje ljudi. Osim toga može doći do smanjenja sposobnosti koncentracije, pamćenja, nervoze i depresije. Sve ovo već pri buci od 60-70 dB. Na ovom sajtu ima zanimljivh cifara za ljubitelje istih a kad se o temi ovako bliskoj fizici radi, cifre se moraju ozbiljno uzeti u obzir: informacije o različitim jačinama buke u zavisnosti od izvora. Poznati tinejdžerski zvuk je interesanatan sa aspekta da prvo, kada starimo i gubimo sposobnost da čujemo neke zvuke, mi gubimo sposobnost da čujemo visoke tonove.
Posle ovog druženja sa fizikom možemo se vratiti kući, mami filozofiji. Kada učenici shvate da su nam čula ograničena, da ne percipiramo svet u potpunosti već samo onoliko koliko možemo, koliko nam konstrukcija čula omogućava, tada počinju da razmišljaju o tom nevidljivom, čulima neuhvatljivom a postojećem. Što reče jedna moja učenica: "Auu, ja se sad bojim!" Nije loša ideja uputiti ih na Kanta i njegovu fliozofsku misao. Uprošćeno Kant odriče čulima pravo na verodostojnost za njega samo UM caruje. On je podložan kritici i može doneti sud a ne varljiva čula. Svet je podeljen na svet fenomena - stvari koje možemo spoznati i noumen - svet koji nam je nedostupan. Razum, pogađate, caruje samo u svetu fenomena. Na taj način, jednostavno Kant to rešava, mi niti možemo niti hoćemo saznati svet oko sebe jer nemamo način. Razumom sudimo o svetu na osnovu podataka sa čula a ona su ograničena. Za saznanje je potrebno imati i pojam (o nekom predmetu) i opažaj (tog predmeta), dakle ništa bez iskustva. Pojmovi bez opažaja su prazni, a opažaji bez pojmova slepi. Puka zamisao predmeta još nije saznanje. Razum moze primenjivati svoje kategorije i dobiti saznanje samo primenjujuci ih na iskustvo (opažanje). Ako prekoračuje granice iskustva, on zapada u zablude. U pricipu ruke su nam vezane, ništa od saznanja dok čula ne evoluiraju.
“All our knowledge begins with the senses, proceeds then to the understanding, and ends with reason. There is nothing higher than reason.”
Immanuel Kant
"Sve naše znanje počinje čulima, ide preko razumevanja i završava razumom. Nema ništa što nadilazi razum."
Emanuel Kant
Ako ništa drugo stvorite vašim učenicima zajedno sa Kantom kognitivni nesklad, možda se zainteresuju pa zavire u knjige ili pokušaju da smisle nešto i budu baš oni ti koji će odgonetnuti ovu veliku zagonetku: kakav je svet oko nas zaista? U tim godinama čovek se često zaleće na zvezde a ko zna možda neko od njih i dohvati koju?
Нема коментара:
Постави коментар