Opažanje drugih osoba

Opažanje drugih osoba je interesantna tema učenicima sama po sebi ali se uvek može začiniti sa nekoloko zanimljivih "klopki" jedna od njih može se zvati "Slučaj Ted Bandi". Ideja je da učenicima prikažete sliku Teda Bandija koji je jedan od najpoznatijih i najgnusnijih serijskih ubica a koji je od strane drugih ljudi opažan kao naočit, obrazovan i ugledan čovek. Njegov slučaj a ni lik obično im nije poznat pa zamoljeni da procene unutrašnje karakteristike čoveka sa slike i njegovo zanimanje, pogledavši sliku učenici obično veruju da je u pitanju glumac, pisac, boem, poeta, nežan i zanesen. Dosta se iznenade kada im otkrijem da je to serijski ubica koji je ubio toliko žena da im se ne zna broj. Njegova priča može da posluži i za lekciju u kojoj se obrađuju mentalni poremećaji jer je u njegov predhodni život koji je vodio ovakvom poremećaju ponašanja upletena, pored niskog samopoštovanja i depresije, ljudima uvek toliko zanimljiva ljubavna priča.

Ted je bio stidljiv i povučen dečak a kao momak patio je što je slabog materijalnog stanja. Negovi su drugovi bili značajno imućniji nego on i to mu je smetalo, osećao se manje vredan. Imao je ozbiljnu vezu tokom studenstskih dana i trudio se jako da impresionira damu ali ga je ona ipak otkačila. Još jedan udarac u samopoštovanje. Tada upada u jaku depresiju i nakon toga počinju ubistva. Po nekim poznavaocima ovog slučaja nesrećne devojke, žrtve teda Bandija ličile su na tu prvu, veliku ljubav. 

Prijatna fizionomija neprijatnog čoveka,
Ted Bundy serijski ubica.

Veruje se da je ubio najmanje stotinu žena. Naša prva impresija, naročito na ovu fotografiju govori nam sve sem istine. Ovo ide u prilog tezi da je prva impresija varljiva jer se stvara na osnovu malog broja podataka i veoma brzo, subjektivna je i veoma pogrešna. Povrh svega toga ljudi joj veruju pa treba porpičati sa učenicma koliko su bili ubeđeni da su njhova opžanja tačna od 1 do 100%. Uglavnom su u pitanju visoki procenti. Poučno. I to ne samo za čas psihologije nego za svakodenvni život.

Još jedna zanimljiva pojava iz bajke o našoj "preciznoj i tačnoj" socijalnoj percepciji je Kulešov efekat. Mali broj ljudi svestan je koliko procenjujući druge ljude projektujemo svoje stavove, verovanja, predrasude i raspoloženja na njih. Ruski reditelj Kulešov snimio je bezizražajno, neutralno lice jednog glumca ali je menjao sledeći kadar, onaj koji se pojavljuje nakon ovog lica. Prvo glumac gleda u tanjir supe, onda u mrtvu devojčicu i zatim u lepu ženu. Kada znate šta sledi i u šta glumac gleda njegovo bezizražajno lice sa jednim te istim izrazom dobija druge dimenzije u vašim očima. Čak i ako znate o čemu se radi i da je u pitanju Kulešov efekat glumčevo lice će odavati adekvatne emocije i biće zamišljen, tužan i srećan.

Na ovaj način flimski umetnici manipulišu ljudskom percepcijom, menjaju okruženja u kojima se likovi nalaze. Oni dakle manipulišu nama koristeći i varirajući naše pretpostavke i očekivanja.

Veoma je zabavna pojava Spontanog prenosa crta ličnosti koju su istraživali Linda Me, Donald Karlston i Džon Skovronski (Lynda Mae, Donal Carlston, and John Skowronski). Kada pričamo nešto dobro ili loše o nekome drugom ljudi kojima pričamo ove osobine - crte, asociraju za nas i tako dolazi do transfera. Ovo je takođe veoma upotrebljivo znanje u svakodnevnom životu. Kad idete okolo i pričate da je neko tračara, glupan ili ljubomoran ljudi će asocirati, preneti ove crte ličnosti na vas. I to će se desiti spontano i nesvesno. Dakle teško ispravljivo.

Ono što brzo menja našu percepciju drugih su nove informacije o osobama koje procenjujemo.ova činjenica se takođe može iskoristiti za jednu kraću demonstraciju na času. Pogledajte donju sliku. Steknite utisak o čoveku na njoj.

A sad zamislite da je čovek na slici nacista i pogledajte sliku ponovo. 

Njegovo lice izgleda drugačije zar, ne?

Opažanje drugih osoba komplikovan je i zanimljiv proces. Poznajući njegove tajne možemo biti ne samo bolji učenici ili profesori već i bolji ljudi.