Mala velika stvar - ispunjen jedan (N)ovogodišnji san

Rad u prosveti, u poslednje vreme, usled loše sprovedenih reformi, pobrkane priče o pravima i obavezama učenika i profesora i opšte degradacije vrednosti znanja, nije baš uvek praćen velikom satisfakcijom. Sreća je što su deca, tačnije tinejdžeri sami po sebi neverovatno zanimljiva i dobra ekipa koja uvek iznenadi. Ovo je priča o tome kako je grupa učenika iz moje škole pričajući priču o veri u snove, pomogla svojim trudom i ponašanjem da se nekoliko malih ali velikih snova zaista ostvare.

Iskopčavanje ili naše turn off dugme

Nakon ustajanja rano ujutru da bi uhvatio prevoz do posla, osmočasovnog rada u uslovima gde je buka, na poslu koji uključuje rad sa ljudima, mladić odlazi na rođendansku žurku na koju je obećao da će svratiti. Tamo je muzika, graja, mnogo novih lica a on priča sa jednom veoma lepom devojkom o temi koja mu je zanimljiva. U toku njihovog razgovora on zatvara oči ali mu se treptaj produžava pa više i ne deluje kao treptaj već deluje da on neko vreme žmuri. Devojka ubrzo odlazi pod izgovorom da mora u toalet.

Novinarska redakcija. Čuju se telefoni, žamor, zvuk snimaka sa interneta, najnovije vesti sa radija, svetlo je, na zidovima ima mnogo fotografija, polepljenih članaka, uramljenih diploma, pravila ponašanja, slika. Novinar dočekuje gosta koji ulazi u redakciju i pogled mu stalno šeta, gost gleda ljude, njihove stolove, okreće pogled kada zazvoni telefon i deluje kao da ne može da se usresredi. Novinar se čudi jer prilikom ranijeg viđanja njegov gost nije delovao ni blizu ovako smušeno.

Ženi javljaju na 

posao da je njen stan zahvatio požar. Ona odmah kreće i brzo stiže pred zgradu. Još uvek kulja gust crni dim. Žena snažno zažmuri i pokriva oči šakama.

Niti je mladić nezainteresovan za devojčinu priču, niti je gost novinara smeten a nije ni žena koja stoji ispred zgrade u plamenu tužna – ona će to biti tek kasnije. Sva tri primera su primeri iskopčavanja radi smanjenja stimulacije. Iskopčavamo se, tačnije prekidamo prijem signala iz spoljašnje sredine onda kada je suviše neprijatan, strašan ili kada je sredina preterano sitmulativna za nas. Onda kada nam priliv informacija predstavlja stres. Nekada to činimo svesno a nekada nesvesno.

Lucidno sanjanje

Kada su Alberta Anštajna pitali kako mu je pala na pamet Teorija relativiteta on je rekao da je usnio san o putovanju sankama brzinom svetlosti. Ovaj san je usnio kao tinejdžer a pričao je da se u snu vozio vrlo brzo sankama a kada je dostigao brzinu svetlosti onda su se zvezde oko njega izgubile oblik i zamutile, video je mnoštvo lepih boja koje su ga oduševile. Anštajn kaže da se celokupna njegova karijera oslanjala na razmišljanja i reflektovanja ovoga sna.  Nil Bor je napravio revoluciju u fizici nakon prijatnog sna o konjima u galopu, jer je uvideo da su linije u okviru kojih su konji trčali u krug u stvari analogija fiksiranim putanjama elektrona oko jezgra atoma. Za ovo otkriće, Teoriju kvantne fizike Bor je dobio Nobelovu nagradu. Mendeljejevo otkriće takođe ima korene u snu, on je usnio periodni sistem elemenata u obliku crkvenih orgulja a Salvador Dali, poznati slikar, je opisivao svoj rad kao islikavanje predela sna. Pod velikim uticajem Frojdovog učenja o nesvesnom Dali pokušava da kombinuje elemente realnog i nerealnog. On slika i čuvenu sliku “San”.

GoodLife savet: Požuri polako

Živimo u vremenu kad je veliki problem ako elektronska pošta nije stigla istog minuta kada je poslata, ako internet ne radi mi osećamo da nam je život u zastoju jer ne dobijamo sve željene informacije, ako telefon neće da pošalje važan SMS u stanju smo da se odamo verbalnoj agresiji na račun proizvođača, mobilnog operatera, države i svoje zle sreće. Jer sve mora brzo. Sve mora odmah inače nije dovoljno dobro. Svaka usluga, da bi bila kvalitetna mora da bude i brza. Danas niko nema strpljenja da čeka.

Konflikti - unutrašnji i međulični

Svađa, tuča, krv, nerazumevanje, agresivnost, strah, pretnja, rešenje, ubolji uvid, akcija – reakcija, umor. Sve ovo i još mnogo sličnog su asocijacije na reč konflikt. Ovo sasvim odgovara latinskom značenju reči konkflikt; conflicatre – udariti u nešto, sukob, rasprava koja preti da se  zakomplikuje.

Dobar uobičajeni početak priče o kofliktima, koji (ja mislim) sve i jedna radionica konflikata koristi jesu gorenavedene asocijacije na reč konflikt. Lično, tako uvek počinjem lekciju o konfliktima: ispišem ovu reč na tablu i ostavim kredu (ili flomaster) tako da učenici priđu, uzmu je i napišu sami koje im to sve reči padaju na pamet kada čuju reč konflikt. Ovakav pristup pokazuje da učenici (a radioničko iskustvo mi govori i odrasli ljudi) uvek i sigurno vezuju dve “stvari”: konflikti su isključivo negativni – takve i asocijacije izazivaju najčešće i druga stvar: pod njima se uvek podrazumevaju spoljašnji a ne (u našem programu zastupljeni) unutrašnji konflikti.

Nekoliko lekcija u malom

Samo nekoliko nastavnih jedinica sam uspela da napravim u obliku zanimljivih rezimea a nadam se da ću jednom za sve nastavne jedinice iz udžbenika ovo uraditi. Skrećem pažnju da ovo nisu uvek cele lekcije nego nekad samo "parčići" predviđeni za časove.

Predmet psihologije

Neverbalna komunikacija: manjkavi i "ubistveni" znaci

Kaži "siiiir".

Zamislite da hodate ulicom i srećete komšiju iz ulaza kojeg baš ne volite da vidite ali niste ni u svađi sa njim, pa mu se osmehujete u znak pozdrava. Vaš osmeh se vrlo brzo formira, kratko traje skoro kao i klimanje glavom i prestaje čim komšija izađe iz vidnog polja. Ovakav osmeh može i da uvredi, naročito ako ga skinemo sa lica tako brzo da onaj kome je namenjen vidi. Međutim priča od malo pre može da ima nastavak,  da ste sa komšijom na čas zastali pa vam je on ispričao jutrošnji događaj iz samousluge a vi se smejali jako i glasno nečem što vam je vrlo malo (ili nije uopšte) smešno. I jedno i drugo su primeri reakcija neadekvatnih za određeni kontekst. U prvom slučaju mi neuspevamo da izrazimo sreću što smo komšiju sreli iako to pokušavamo osmehom a u drugom ne uspevamo da sakrijemo da nam je neprijatno što se to desilo. Manjkavi znaci u komunikaciji su oni koji ne dostežu uobičajeni stepen svog inteniziteta u određenom kontekstu a "ubistveni" oni koji ga nadaleko premašuju. Pravi osmeh dugo se formira, određeno vreme traje i svi ostali složeni znaci koji osmeh prate stoje na svom mestu. On odgovara situaciji intenizitetom i kontekstu je.

Akvatičko ponašanje ljudi

Nije loše dati ovu zanimljivu temu učenicima da je obrade u vidu (na kraju školske godine) popularnih referata za popravljanje ocena. To je zanimljiva i malo obrađivana tema a obzirom da u maju i junu budu velike vrućine svima će prijati razgovor o odnosu čoveka i vode. Čovek se u velikoj meri služi vodom kada zadovoljava svoje potrebe. 

Žeđ je jedna od osnovnih, čovekovih bioloških   potreba ali ima toliko toga što vezuje nas i vodu: mi se u vodi peremo, peremo i hranu, garderobu od nečistoće, porstor u kom boravimo i tako čuvamo od zaraze, hladimo se kad nam je vruće, a kad smo gladni u njoj nalazimo hranu.  Oni kojima se javi želja za fizčkom aktivnošću u njoj se mogu baviti sportom, rekreirati a oni kojima se igra utrčavaju u vodu, skaču i prskaju se. Čovek je vodu utkao i u svoju umetnost, on je fotografiše, pravi fontane i tečne skulpture. Za vodu se kaže: voda je izvor života i sigurno je da bez vode nema života. Voda je preovlađujući sastavni deo čovekovog organizma jer mi smo bića sačinjena od 70% vode koja se u toku dana izlučuje i nanovo unosi u organizam.

Ko čeka dobar udžbenik, dočeka!

U četvrtak 15, maja 2012. Godine u Hotelu Park u Novom Sadu održana je promocija novog udžbenika “Psihologija za drugi razred gimanzije”, izdavač je Novi Logos. Dobra organizacija, početak u najavljeno vreme i ljubaznost organizatora su obećavali a mi se nismo ludo radovali. Ukartko: udžbenik je izuzetno dobar. 

Maloletnička delinkvencija

Uzmemo li u obzir ponašanje mladih ljudi i komentare starijih trebalo bi da uskoro propadnemo. Jer ako na mladima svet ostaje a mladi su ovakvi  - mi sigurno propadamo! Tačnije već smo propali. Često možemo čuti reči slične ovima "Naš svet je dosegao kritičnu fazu, mladi ne slušaju roditelje i kraj sveta ne može biti daleko." Ili nešto tipa : "Današnja omladina je pokvarena u svojoj srži, mladi ljudi su zlobni i lenji, brbljaju na glas, oni halapljivo gutaju poslastice, ne poštuju starije, ne ustaju pred starijima jer preziru autoritet i tiranišu svoje učitelje." Ovo prvo autor bloga nije čuo jutros od starije komšinice nego je to napisao egipatski sveštenik još pre 6000 godina a drugo su, parafrazirane reči grčkog filozofa Sokrata. Takođe davno beše. Mnogo se dakle govori o lošem ponašanju mladih danas a mnogo se o tome i ranije govorilo. Psihologija u storiji o "lošem ponašanju" mladih ima svoju nit. Ona se provlači bilo kroz određivanje psiholoških karakteristika osoba koje vrše kriminal, bilo preko razmatranja uticaja grupa na ličnost koja vrši krimnal ili kroz forenziku, pomažući u rešavanju pravnih pitanja. Na ovu temu potsetila je učenica koja piše maturski rad iz psihologije pod istim nazivom kao ovaj članak a autor bloga se našao u ulozi mentora. Ona je i pored velikog truda i želje u aprilu pala na prijemnom ispitu za Policijsku akademiju. Odlično je uradila sve testove a onda je pala zbog toga što je tri santimetra niža od postavljenih kriterijuma. Lično, mislim da su kriminalci svih visina time dobili.

Nešto sasvim lično I

      Tekst o prvoj berberskoj radnji u Novom Sadu preseljen je ovde:

http://netsitince.blogspot.rs/2015/02/obecala-sam-u-naslovu-da-ce-ovde-biti-i.html

Komunikacija

Ne postoji ni jedna druga vrsta koja komunicira toliko mnogo i na toliko različitih načina kao čovek. Ne samo da jedini imamo jezik kao sredstvo komnikacije koji nam omogućava da govorimo o veoma apstraktnim pojmovima nego su i putevi komunikacije danas mogobrojni, brzi i kvalitetni. Osim toga mi ne komuniciramo samo verbalno. Ja sad nisam ni sigurna kako je moja generacija (rođena davne 1973.) uspela da prođe kroz tinejdž period bez interneta i mobilnog!? Šalu na stranu još je jedna zanimljiva stvar u vezi komunikacije je da učenje drugog jezika razvija čoveka na više načina. Uticaji učenja različitih jezika na nas izmeđ ostalog korisni jer usvajajući jezike usvajamo u suštini pogled na svet određene jezičke grupe. Možda najbolji primer za to je činjenica da Eskimi imaju mnoštvo naziva za sneg a ljudi sa drugih prostora značajno manje jer Eskimima je to, u njohovoj stvarnosti pa onda i jeziku, jako važna pojava dok nama nije toliko - zato imamo malo broj reči za tu pojavu. Radi primera rećićemo da Eskimi imaju poseban naziv za sneg koji pada (aput), za sneg koji je pao tj. nalazi se ne zemlji (gana) i sneg koji se otopio pa smrzao (kripya). Ukoliko nekog zanima neka kline  OVDE i videće da postoji ni manje ni više nego stotinu naziva za sneg koji koriste Inuiti.