Predrasude

Stavovi su pozitivan ili negativan odnos prema objektu stava. To je ono što se u narodu zove mišljenje. Imam stav (mišljenje) da je narodna medicina dobra jer je uspešna u lečenju mnogih bolesti, da je važno da pobeđujemo na sportskim takmičenjima jer je to dobro za naš imidž, da jedenje mesa škodi zdravlju ili da je politika obično gubljenje vremena. Objekat stava može biti bilo šta a odnos može biti samo pozitivan ili negativan jer stavovi su jako emocionalno obojeni, otporni i utemeljeni na (nekda čudnoj) logici. Teško se menjaju a to se u psihologiji kaže: otporni su. Kad imamo stav mi imamo pozitivan ili negativan odnos prema nečemu, emocionalno jako obojen, spremni smo da se ponašamo u skladu sa tim stavom i on ima svoju kognitivnu (intelektualnu) zasnovanost. Posebna vrsta stava su predrasude. To su unapred izvedeni, netačni, obično veoma opšti tj. generalizovani stavovi. Prema duševno obolelim ljudima vlada predrasuda da su nasilni što nije tačno. Jako mali broj ovih ljudi je nasilan, mnogo je veći broj nasilnika u populaciji zdravih i "normalnih" nego duševno obolelih ali mi se u prisustvu duševno obolelih plašimo a u prisustvu normalnih ne. Za ovu predrasudu je velikim delom su zaslužni filmovi i knjige u kojima se, radi dramatizacije, povezuju "ludilo" i agresija. Sigurno najveća noćna mora je ono što predstavlja Hanibal Lektor iz filma "Kad jaganjci utihnu". To je inteligentni, bezosećajni ludak koji je uz to i nasilan, ubica.

Možda najopasnije predrasude su nacionalne, verske i rasne. Manipulacijom ovih predrasuda mogu se započeti i potpirivati ratovi. U njih se lako zapada i obično su negativne mada ima i pozitivnih kao što je recimo ona da su svi Francuzi dobri ljubavnici a Italijani moderno i sa ukusom odeveni. Koliko god se trudili da budemo oslobođeni predrasuda sigurno nam se desilo da osećamo poitivne emocije prema nekom i smatramo da je dobar čovek samo zato što je prpadnik našeg naroda. Ili da pomislimo da je neko drugi manje vredan jer pripada nekoj grupi na lošem glasu: recimo ciganima. Zanimljiva je jačina predrasuda prema ciganima da su prljavi, lopovi, da svi gledaju u budućnost, da su svi neuki i prosti i u novije vreme upravo zato se i uvodi naziv Romi. Taj naziv nema sva pobrojana značenja, zvuči "finije". I jedan i drugi naziv odnosi se na istu grupu (koja za sebe koristi prvi, stari i politički nekorektan naziv) ali ne zvuče isto u ušima slušaoca jer je jedan bremenit predrasudama drugi nije ili nije bremenit tim predrasudama već nekim drugim. Što se ove konkretne prederasude tiče mnogi se začude kad čuju da je recimo Čarli Čaplin bio rom ili da je Antonio Banderas ove nacionalnosti. Oni se ne uklapaju u sliku koju predrasuda slika.

Čarli Čaplin (preuzeto sa sajta
http://www.shmoop.com/1920s/photo-charlie-chaplin.html)

Pođimo ipak od početka. Predrasude kao i stavovi imaju tri komponente. Recimo da iz nekih razloga smatramo da su žene koje zadrže devojačko prezime asertivnije i ambicioznije, mi ćemo prema toj pojavi imati neki emocionalni odnos (češće negativan) i u skladu sa tim odnosom biće i naše ponašanje u dodiru sa takvim ženama. Tako ćemo mi ispoljavati naš stav prema takvim ženama u svom ponašanju prema njima i tu leži posebna važnost stavova i predrasuda: oni pokreću na akciju. Isto ćemo tako verovati da su pripadnici drugog navijačkog tabora manje vredni pa ćemo to ispolajvati emocionalno u aktivnoj mržnji i u ponašanju, recimo ulaženjem u fizičke sukobe sa njima. Gordon Olport definiše predrasude kao netačne genralizacije. Međutim neke se prerasude mogu protumačiti i kao kulturna osetljivost. Učenicima u turističkim odeljenjima toplo peporučujem da se obaveste šta vole "svi" pripadnici naroda države u koju putuju da ne bi uvredili domaćine ili svojim grupama turista posavetovali nešto što će ih dovesti u opasnost. Nije loše znati ako sklapate poslove sa Britancem oni vode računa da budu tačni od recimo Meksikanaca. Ali je dobro znati da individue u okviru određenih grupa veoma variraju po karakteristikama (Brodt i Ross, 1998). U čemu je problem sa predrasudama ako vidimo da mogu biti korisne? One su loše su pregeneralizovane ili ako su pogrešne. Predrasude su (češće) negativni stavovi, stereotipije su uverenja, verovanja iza njih a ona vode (kao što smo već rekli) određenim ponašanjima. U ovom slučaju to ponašanje se zove diskriminacija. Diskriminaciju znači, definišemo kao neopravdano negativno ponašanje.

Postoje ekspilictne, otvorene predrasude i implicitne automatske i nesvesne. Prve se lakše koriguju a druge se menjaju teško, menjanjem navika koje imamo. Ove implicitne, skrivene pretpostavke meri Test Implicitnih Asocijacija. Na ovoj net adresi se može pročitati više o testu ali može se i uraditi IAT: https://implicit.harvard.edu/implicit/serbia/background/index.jsp Računajte da se možete neprijatno iznenaditi i otkriti neke svoje skrivene predrasude i stavove. Mi neke informacije o sebi ne želimo da kažemo a neke nesvesno ne govorimo, verujući da dajemo pravu informaciju. Ovaj test "ruši" i svesne i nesvesne odbrane i dopire do onoga što znamo a krijemo a i do onoga što ne znamo da nam je stav (predrasuda), što je nesvesno. Proverite svoje stavove o težini, seksualnosti, rasi, boji kože ili na neku drugu temu. Autorka ovog bloga se podvrgla testiranju vezano za polove i dobila rezultat koji ukazuje na snažno povezivanje muškog pola sa prirodnim naukama i ženskog pola sa društvenim naukama. Ovo može da bude razlog slabog interesovanja autorke za prirodne nauke.

 

Kada bes nestaje?

Još jedno interesantno istraživenje nesvesnih predrasuda je ono Kurta Hagenberga i Galena Bodenhusena (Kurt Hugenberg, Galen Bodenhusen). Ljudi koji imaju predrasude prema belcima procenjuju da se bes duže zadržava na licu belca na ovom nizu slika i obrnuto, oni koji imaju predrasude prema crncima vide kako se bes duže zadržava na licu crnog čoveka na slici.

O rasnim, etničkim i verskim prerasudama može se govoriti mnogo a ponešto smo već rekli ovde ali moje je iskustvo da je ovo "pipava" tema za čas u današnja nervozna vremena. Trebalo bi svakako spomenuti Kaca i Brejlija (Katz, D., & Braly, K.) koji su ispitivali etničke stereotipije 1933. godine na stotinu studenata američkog Prinston Univerziteta. Njihov rezultat upućuje na to da se za pripisivanje određenih osobina nekom pripadniku etničke grupe vezujemo za zajedničke odrednice te grupe a ne lične osobine pojedinca. Kac i Brejli su studente podelili u tri grupe od kojih je prva trebalo da izabere tipične osobine ličnosti sa liste od 84 osobine i oceni deset etničkih grupa a to su: Arikanci, Englezi, Crnci, Nemci, Italijani, Irci, Jevreji, Kinezi, Japanci i Turci. Druga grupa studenata trebalo je da te osobine rangira po poželjnosti na skali od 1-10. Treća grupa studenata trebalo je da, sledeći svoje preferencije i sklonost prema svakoj od deset etničkih grupa, napravi njihov redosled. Studenti su ocenjivali veoma stereotipno, čak i grupe sa kojima nisu imali dodira, tj. koje ne poznaju. Ovo ispitivanje je važno jer je polazna osnova za mnoga druga. Nikad nije loše biti upoznat sa predrasudama koje vladaju na našim prostorima pa navodimo rezultate istraživanja koje su sporvoeli Popadić i Biro (1999), a oni uočavaju da su stereotipi o Albancima i Muslimanima zasićeni negativnim osobinama,dok je stereotip o Mađarima izgrađen od pozitivnih atributa. Hrvati su ocenjeni kao neiskreni, kao oni koji ne vole druge narode, hladni, sebični, ali i vredni, čisti, kulturni.

O borbi protiv predrasuda dosta piše u našem udžbeniku dok o njihovim uzrocima nema puno reči. Taj deo ćemo ovde pokušati da dopunimo. Možda učeničima na početku odmah treba reći da (ponovo kako to u psihologiji često bude) nema jednoznačnog objašnjenja nego više teorija.

Teorije opravdane reputacije su u svojoj suštini rasističke jer prema shvatanju pristalica ovih teorija smatraju da su određene manjine stvarni nosioci određenih osobina koje su nepoželjne, da su opasnost za društvo i ometaju mu razvoj.

Fenomenološke teorije predrasuda govore o tome da su neke grupe percipirane kao nosioci nekih nepoželjnih osobina što po pristalicama ovih teorija i ne mora biti tačno ali nije ni važno da li jeste ili nije kad se grupa na taj način opaža. Ja kao siromašna, i svi moji takođe siroti prijatelji možemo da smatramo da su svi bogati oholi, da plaćaju za sve a sami su nesposobni su i da su loši ljudi iako oni to ne moraju biti. Nama mržnja pomaže da smislimo ove negativne osobine za tu grupu.

U Americi crnce se često percipiraju kao ubice kao i svi pripadnici "obojenih" rasa. Slučaj Amadu Diala crnog imigranta u Njujorku koji je upucan 41 put od strane polcije dok je vadio novčanik iz džepa je poznat kao primer rasne predrasude. Bilo je ovde grešaka i ne polušnosti i sa Dilalove strane ali verovatno ne bi tako prošao da je bio belac.

Ljudima na položaju ne smetaju predrasude

Psihodinamske teorije vide problem u ljudima koji imaju predrasude a ne u grupama prema kojima se ispolajvaju predrasude. Frustrirani, nezadovoljni ljudi svoju agresiju usmeravaju na manjinske grupe. Traži se žrtveni jarac pa se tako i zove: Teorija žrtvenog jarca (The Scapegoat theory). Obično se agresija ne sme ili ne može usmeriti na onoga koga bi trebalo pa se usmeri na onoga ko je za to pogodan, tačnije u pogodnom je položaju. Slabijem.

Situacione teorije razmatraju ideju da predrasude potiču iz situacije u kojoj se pojedinac nalazi. Teorija atmosfere (jedna od situacionih) kao izvor predrasuda navodi prenošenje shvatanja koja postoje u određenoj sredini na decu. Deca ova shvatanja prihavataju i ne razmišljajući o tome koliko su tačna. Recimo devojčica koja sluša odrastajući predrasudu da je ženi mesto u kući a ne da "juri" karijeru može to da prihvati zdravo za gotovo. Druge teorije ovog pravca navode aktuelni trenutak kao što je recimo ekonomska kriza u društvu za koju se traži krivac. Mi kategorišemo jer nam je tako lakše. Mađari su uredni i tačka oni idu u tu fioku. Lakše se snalazimo kad stvari (u ovom slučaju grupe ljudi) svrstamo u kategorije. Pošto smo inače bića koja žive u grupama mi se sa njima identifikujemo i poredimo se sa drugim grupama. Tako jačamo jedan deo identiteta ali i podižemo samopouzdanje. U zadnje vreme mnogi su se osetili ponosni zbog velikh sportskih uspeha sportista iz Srbije. Neki su na taj način, identifikujući se, osetili uspeh. Doduše ovo nije bio lično njihov ali njihove grupe - jeste. Logika je otprilike ova: Grupa X je superiorna, ja sam član grupe X dakle i ja sam superioran. Ne znači da se ne treba radovati zbog uspeha sportista ali treba biti svestan da to nije naš lični uspeh.

Socijalni identitet jeste deo ličnog. "Problem" nastaje kad on prevagne i kada se samopouzanje izglađuje manje ili ni malo na individualnom uspehu a u velikoj meri na uspesima grupe.

Kulturološke teorije izvor predrasuda vide u kulturi i tradicionalnim shvatanjima jednog društva, njenim vrednostima. Čak postoje i neprijateljski stavovi prema pojedinim narodima koji se tradicionalno prenose. Recimo prema Nemcima na ovim prostorima, još od Drugog svetskog rata vladaju predrasude koje se prenose na potomke.

Društveno - istoriske teorije uzrok predrasuda vide u širem društvenom kontekstu u vremenu, istorijskom procesu. Predrasude se formiraju i održavaju jer nekom to odgovara. Kome? Klasi koja je na vlasti. Ona smišlja, održava i širi predrasude iz ekonomskih razloga i zbog privilegija. Diskriminacija određenih grupa ima svojih prednosti za određene krugove ljudi koji joj ne podležu.

Ni jedna od ovih teorija ne objašnjava poreklo predrasuda u potpunosti ali svaka daje svoj doprinos rasvetljavanju ove pojave.

Ono što je sigurno i što čini predrasude otpornim pored jakih emocija koje ih prate, je njihova dvostruka funkcija: društvena i lična. Obe su objašnjanje navođenjem teorija predrasuda ali ćemo reći još koju reč o ovim drugim, ličnim. Predrasude ublažavaju osećaj sopstvne nesigurnosti i tenzije, one nam pomažu da ostvarimo realno ne ostvarive želje. Ako nismo superiorni ni po čemu, ni po obrazovanju ni po kreativnosti ni po pozitivnim osobinama ličnosti, ni po telesnoj snazi a muško smo, nije li to onda dovoljno samo po sebi jer žene su i onako inferiorne u odnosu na muškarce. Tako smo ipak od nekog važniji i vredniji i bolji a da prstom nismo mrdnuli.

Treba znati i da mi u nekoj meri utičemo na predrasude o nama. Ljudi koji sebe vide kao žirtve, koji su stigmatizirani vezano za svoj položaj koji su preterano svesni svoje različitosti ili ih naglašavaju često doživljvaju okolinu punu predrasuda. Ljudi koji ne doživlajvaju predrasude lično imaju i manje neprijatnosti tog tipa. Engleska serija "Little Britain" ima svog junaka Dafida Tomasa, jedinu gej osobu u svom selu koja do kraja karikira ovu pojavu.

Zanimljiv je i slučaj crnkinje koja se našla uvređenom, žrtvom predrasuda jer je na Dan Zahvalnosti u Americi dobila slatkiš "Negro" koji ni najmanje nema veze sa predrasudama prema crncima. Na linku ispod slike možete pročitati celu priču:

http://www.badrecordcovers.com/?p=255

I za kraj uvek možete zabaviti učenike i/ili sebe jednim malim testom.

Pogledajte fotografiju i recite koje je nacionalnosti žena sa slike:

 

Ako vam je trebalo malo vremena da kažete nacionalnost niste baš opterećeni prerasudama. Ljudi koji brže odgovaraju ne razmišljaju mnogo o tome (po "koga briga" principu) dok ljudi sa predrasudama pokušavaju preko tipičnih karakteristika da odrede koja je grupa u pitanju a za to ipak treba vremena.

Ima onaj dobro poznati vic baziran na  predrasudama (a nije o plavušama) o narodima Evrope: Raj je mesto gde je policija engleska, kola proivode nemci, francuzi su ljubavnici a sve organizuju švajcarci. Pakao je mesto gde su nemci policajci, kuvari englezi, kola proizvode francuzi, ljubavnici su švajcarci a sve organizuju italijani.