Komunikacija

Ne postoji ni jedna druga vrsta koja komunicira toliko mnogo i na toliko različitih načina kao čovek. Ne samo da jedini imamo jezik kao sredstvo komnikacije koji nam omogućava da govorimo o veoma apstraktnim pojmovima nego su i putevi komunikacije danas mogobrojni, brzi i kvalitetni. Osim toga mi ne komuniciramo samo verbalno. Ja sad nisam ni sigurna kako je moja generacija (rođena davne 1973.) uspela da prođe kroz tinejdž period bez interneta i mobilnog!? Šalu na stranu još je jedna zanimljiva stvar u vezi komunikacije je da učenje drugog jezika razvija čoveka na više načina. Uticaji učenja različitih jezika na nas izmeđ ostalog korisni jer usvajajući jezike usvajamo u suštini pogled na svet određene jezičke grupe. Možda najbolji primer za to je činjenica da Eskimi imaju mnoštvo naziva za sneg a ljudi sa drugih prostora značajno manje jer Eskimima je to, u njohovoj stvarnosti pa onda i jeziku, jako važna pojava dok nama nije toliko - zato imamo malo broj reči za tu pojavu. Radi primera rećićemo da Eskimi imaju poseban naziv za sneg koji pada (aput), za sneg koji je pao tj. nalazi se ne zemlji (gana) i sneg koji se otopio pa smrzao (kripya). Ukoliko nekog zanima neka kline  OVDE i videće da postoji ni manje ni više nego stotinu naziva za sneg koji koriste Inuiti.

Jezik nam omogućava da se do kraja izrazimo i prenesemo svoje ideje, želje, osećanja i planove a razmena nas obogaćuje jer smo u mogućnosti da čujemo tuđe misli što bi trebalo da bude dovoljno da se razumemo i uhvatimo neki drugi ugao stvarnosti. Ipak i pored toliko mogućnosti za komunikaciju i sporazumevanje ima mnogo sukoba i nerazumevanja među ljudima. Neki su baš tragikomični kao i na ovom filmiću sa Youtube-a.

Pošiljalac, primalac i poruka.

Komunikacija se definiše kao uspostavljanje veze između osoba i ima tri osnovna elementa: primaoca, pošiljaoca poruke i samu poruku. Neki psiholozi ovde pominju i medij kroz koji se poruka prenosi kao važan faktor. Pošiljalac inicira komunikaciju, poruka je neka informacija koja ima svoju formu i sadržinu a primalac je onaj ko prima poruku, pojedinac ili grupa ljudi. Mnogi komunikaciju dele na verbalnu koja podrazumeva izgovorenu i pisanu reč i neverbalnu koja podrazumeva onu vrstu komunikacije koja ne počiva na rečima. U udžbeniku za II razred gimnazije ima malo reči o ovoj drugoj, neverbalnoj komunikaciji a ona je učenicima posebno zanimljiva. Treba je, smatram ja, barem pomenuti ili obraditi u vidu referata. Neverbalna komunikacija se definiše kao načinkomunikacije bez reči, bilo nameran ili nenameran.

 Kada se neverbalni i verbalni signali poklapaju to vodi stvaranju poverenja, sagovornici su opušteni i poruke jasnije i obrnuto, kada se ne poklapaju dolazi do napetosti, konfuzije i javlja se nepoverenje. Kada bi nam Klerk Gejbl (na donjoj slici) rekao da ga ne interesuje to što trenutno sluša došlo bi do nepoklapanja njegovih neverbalnih i verbalnih signala. Neverbalni znaci se ispoljavaju u ponašanju pa se zato govori o govoru tela ili Body Language-u. Šta bi onda bilo neverbalno ponašanje? To su svi pobrojani znakovi a

"Ne zanima me tvoja priča."

koriste se za izražavanje emocija, pokazivanje stavova, odražavanje osobina ličnosti, podsticanje ili menjanje verbalne komunikacije. Deli se na paralingvističku i ekstralngvističku od kojih prva ima veze sa govorom (ton, inteniztet, boja glasa) a druga nije vezana za govor.

Facijalne ekspresije

Za osnovne emocije: iznenađenje, bes (gnev), tuga, strah, sreća i gađenje prepoznaju se uvek, među ljudima svih kultura (tanskulturalno) jer imaju iste znake ali postoji još mnoštvo emocija koje se mogu “pročitati” putem mimike lica od kojih neke zavise od kulture. Mišići lica su jedni od najpokretljivijih uz to ih ima veliki broj. Tako dobijamo mnoštvo kombinacija koje izražavaju različita stanja.

 

Ova saznanja koiste se na razne načine pa i u umetnosti, na ovom kratkom filmu videćete uputstva o tome kako se crtaju ljudi u određenim emocionalnim stanjima:

 

Gestovi

Probajte da ispričate sada najbližoj osobi do sebe vic ali bez gestikulacije i videćete da je dosta teško. Ljudi različito gestikuliraju, neki manje neki više ali veliki broj informacija prenosi se upravo gestikuliranjem. Gestovi su vrsta komunikacije koja se odvija posredstvom ruku, ngu ili glave. Amblemi ili znamenja su konvencionalni, namerni znaci koji nisu zavisni od jezika. Znamenja se mogu direktno razumeti, kao što prst na ustima označava tišinu ili mahanje rukom pozdrav. Ovde treba biti oprezan jer različita su značenja gestova u zavisnosti od kulture. Ovde ćemo dati primere za četiri gesta koja imaju različita značenja u zvisnosti od kulture ali ima ih više.

V - znak - Vinston Čerčil ovde koristi V - znak na dva načina kao znak za pobedu i kao... hm veoma nepristojan znak pristima u Australiji, Irskoj i na Novom Zelandu (na slici levo).


Šipak (stisnuta pesnica, između kažiprsta i velikog prsta viri palac) - znak koji datira od Rilmljana, i znači dobru sreću, plodnost i ima dejstvo protiv urokljivog oka. Italijani, Turci i Azijati ga ne bi tako shvatili već uvredljivo a kod Indijci bi se osetili ugroženo jer njima znači pretnju.

Beklejenje
Kod Indijaca i Pakistanaca to je podrška kao kod nas palac gore. "fige". Dok u zapadnoj kulturi to je podrugljiva gesta. Indijci i Pakistanci imaju i uvredljivu varijantu.



Palac gore

Legenda kaže da su gladijatorima presuđivali ovom gestom, dignuti palac je značio život ali nema dokaza za tako nešto. U zapadnoj kulturi ovo je pozitivan gest i obično znači da je neki posao dobro urađen. U Latinskoj Americi  i Grčkoj, Rusiji i Sardiniji, delovima Afrike ovaj gest vas može dovesti u veliku nepriliku. Uvredljiv je i na Bliskom Istoku. Nemci i Japanci ovom gestu ne pridaju neko značenje sem što ga vide kao signal za broj jedan.

Primer različitih značenja istog gesta

Kontakt očima i pogled

Kako znate da vas osoba sluša? Dok se trudite da odgovorite na pitanje sigurno će vam prvo pasti na pameti da osoba koja vas sluša obično i gleda u vas ili još bolje: gleda vas u oči. U očima se vidi da li je neko zainteresovan, da li mu je dosadno, da li se zabavlja i koliko mo se nešto dopada. Širenje zenica je siguran znak da se dopadamo osobi ili da je osoba zbog nečag uzbuđena, dok je skrivanje pogleda često znak neiskrenosti ali može biti i znak da je osobi neprijatno zbog nečeg.

Dodir

Pokazuje naklonost, bliskost a ponekad i dominaciju. Dodir takođe govori. Kada nekog potapšemo po ramenu ili snažno zagrlimo mi mu nešto želimo reći. Međutim ne nose svi dodiri pozitivne informacije kao što je snažan, kontrolišući stisak ili neprikladan sekusalni dodir. Dodir je jako važan i u ljudskom razvoju. Bebe koje majke češće dodiruju brže napreduju i zadovoljnije su. Zato se majkama predlaže da neko vreme u toku dana posvete masaži beba jer na taj način prenose svoju ljubav, dodirom.

Stav tela, poza

Smatra se da stav tela onoga ko govori prenosi poruku jednako kao i ono što govori. Način na koji sedite ili stojite reći će vašim sagovornicima da li ste zainteresovani ili ne, da li pratite i slušate, da li vas nešto ometa ili ste koncentrisani i niz drugih informacija. 

Odbrambeni stojeći položaj (prva slika sa leva) obično ljudi stoje tako kad su u društvu u kom nikoga ne poznaju."

"Zakopčani" stojeći položaj koji na prvi pogled može da deluje kao da se ljudi znaju i da su opušteni ali ruke u odbrambenom položaj i prekrštene noge zapravo govore da im je malo neugodno.

Otvoreni položaj je onaj koji koristimo u društvu koje nam je poznato, otvoreni dlanovi, oslonjeni na jednu nogu, opuštene ruke i telo. Sledeći put kad se nađete u prostoriji sa puno ljudi proverite ovo svoje znanje iz govora tela i pogodite ko se zna a ko ne od prisutnih.

Kako vam deluju ljudi na donoj slici levo? Kao da se znaju ili ne? Da li ima je udobno, prijatno? Pokušajte da odgovorite to i za dva čoveka na donjoj slici desno.

Otvoreni dlanovi, razmakute noge i otvorena stopala ukazuju na naklonost dok prektštene ruke i noge ukazuju na nepoverenje, nesigurnost. Prvi par može da deluje kao da su sagovornici opušteni i da se znaju ali prekrštene noge i ruke otkrivaju da nije tako.

Položaj glave govori o tome da li smo neutralni, zainteresovani ili razočarani (s leva na desno).

Prostor

Ljudi u javnom prevozu su često nervozni, u liftovima im je neprijatno. Između ostalog to je zato što im nepoznati ljudi stoje u intimnim zonama veoma blizu telu. Postoji nekoliko zona. 

• intimna zona - od tela do 45 cm
• lična zona (porodica i prijatelji) – do 1.20 
• socijalna zona (društveni i poslovni odnosi)  – 1.20 do 3m 
• javna zona (nepoznati) – više od 3 m 

 

Udaljenost na kojoj ljudi stoje ukazuje na bliskost među ljudima to koliko im je prijatno (udobno) da su u blizini jedni drugima. U intimnu zonu koju najviše doživljavamo kao lično vlasništvo, dozvoljen je pristup samo ljudima koji su nam emocionalno bliski: roditelji, partner, deca, bliski rođaci. U ličnu zonu mogu ući prijatelji, to je onaj razmak koji koristimo na žurkama, okupljanjima. Društvena zona je udaljenost na kojoj stojimo sa strancima, vodoinstalaterom, poštarom ili kolegama sa posla koje slabo znamo. Javna ili opšta zona je prikladna za obraćanje velikoj grupi ljudi. Personalni prostor varira u zavisnosti od mesta stanovanja. Ljudi iz manjih sredina imaju veći lični prostor od ljudi iz gušće naseljenih sredina, varošica i gradova.

Lični prostor najviše je izučavao Edward T.Hall američki antropolog sredinom 20 veka. Iako se može naći mnogo literature o životinjama i njihovom odnosu prema teritoriji na kojoj žive o istoj temi se malo može naći vezano za ljude. Kao što države imaju teritoriju ima je i pojedinac, a on tu teritoriju doživljava kao produžetak sebe. Našu teritoriju čine i naša kuća, auto, omiljena stolica. Međutim čovek (kao i životinje) ima svoj pokretni vazdušni omotač, prostor - teritoriju koja se kreće sa njim.

Svi smo prilikom vožnje nervozniji, evo zašto.

Paralingvistička komunikacija

Paralingvistička komunikacija je vezana govor ali ne za jezik i uključuje faktore kao što su ton glasa, jačina i varijacije u načinu govora, način izgovaranja reči. Ton je jako moćno sredstvo komunikacije. Možete učenicima reći istu rečenicu izgovorenu na različite načine i oni će shvatiti koliko je moćan ton u komunikaciji. 

Rečenicu: "Izađi odmah iz učionice" recite:

• umorno
• nezainteresovano
• kroz smeh
• razočarano
• ljutito

Imaćete priliku, svi zajedno da vidite koliko različito zvuči rečenica a i koliko reakcije slušalaca variraju. 

Neverbalana komunikacija nije uvek laka za tumačenje. Znaci koje koristimo mi i drugi ljudi su nesvesni, javljaju se u grupama i nemaju uvek isto značenje. Mora se voditi računa o kontekstu, situaciji kada tumačimo znake. Interesantno je da su žene bolje u ovoj vrsti komunikacije, tumačenju neverbalnih znakova ali muškarci bolje otkrivaju laži.

Ovo je kratak film o fiziološkim promenama kod ljudi prilikom laganja.

A na sledećem linku FBI agent koji je radio na poligrafu objašnjava kako se može prepoznati da li neko laže:
http://www.youtube.com/watch?v=E3PAW7zjgPw

Ne možete, naravno ispričati celu priču o neverbalnoj komunikaciji jer je to nauka za sebe i široka tema ali uloga škole i nije uvek da da sve informacije već nekad ima ulogu samo da zagolica i zainteresuje. Možda će se učenici sami potruditi da nauče više o ovoj zanimljivoj ali i korisnoj temi.

Sve preporuke za odličnu knjigu Allan-a Peasea "Body Language" koju na engleskom jeziku možete naći OVDE.