Lucidno sanjanje

Kada su Alberta Anštajna pitali kako mu je pala na pamet Teorija relativiteta on je rekao da je usnio san o putovanju sankama brzinom svetlosti. Ovaj san je usnio kao tinejdžer a pričao je da se u snu vozio vrlo brzo sankama a kada je dostigao brzinu svetlosti onda su se zvezde oko njega izgubile oblik i zamutile, video je mnoštvo lepih boja koje su ga oduševile. Anštajn kaže da se celokupna njegova karijera oslanjala na razmišljanja i reflektovanja ovoga sna.  Nil Bor je napravio revoluciju u fizici nakon prijatnog sna o konjima u galopu, jer je uvideo da su linije u okviru kojih su konji trčali u krug u stvari analogija fiksiranim putanjama elektrona oko jezgra atoma. Za ovo otkriće, Teoriju kvantne fizike Bor je dobio Nobelovu nagradu. Mendeljejevo otkriće takođe ima korene u snu, on je usnio periodni sistem elemenata u obliku crkvenih orgulja a Salvador Dali, poznati slikar, je opisivao svoj rad kao islikavanje predela sna. Pod velikim uticajem Frojdovog učenja o nesvesnom Dali pokušava da kombinuje elemente realnog i nerealnog. On slika i čuvenu sliku “San”.

Snovi otključavaju skrivene mogućnosti uma one koje su u budnom stanju nedostupne. Tela su "zaključana" a mozgovi rade sem centra za logiku, aktivniji nego u budnom stanju tako smo sloboni da kreiramo i lutamo svetovima koje sami kreiramo. Upravo mogućnost kreacije tj. stepen kreacije u snu razlikuje lucidne i "obične" snove. 

Lucidno sanjanje je sanjanje u kom smo svesni da sanjamo, svesni smo da je oko nas svet snova a ne java. Termin je uveo Frederik von Iden (Frederik (Willem) van Eeden), (1860–1932) psihijatar i pisac opisujući san u kome do je određenog stepena moguće kontrolisati izmišljene doživljaje i okruženje. Opisao je lucidne snove kao uverljive i žive. Međutim lucidno sanjanje se pominje u različitim navratima istoriski gledano. Knjiga Celie Green “Lucidni snovi” napisana je 1968. Godine gde pravi razliku između običnog i lucidnog sanjanja i prva povezuje lucidno sanjanje sa fenomenom lažnog buđenja. To je buđenje nakon koga shvatamo da smo zapravo još u snu, tada se budimo još jednom i tek onda smo u budnom stanju. Ovaj san u snu bio je i inspiracija za film “Inception” sa Leonardom DI Kaprijem u glavnoj ulozi gde je ova ideja sna u snu izvedena do krajnjih granica.

Ovo je obajašnjenje koliko je snova bilo i kako su izgledali u realnom vremenu.

Koje su faze sna i zašto je ta REM faza tako važna? REM je skraćenica od Rapid Eye Movement što u prevodu znači brzi pokreti oka, a cela faza je tako nazvana jer se pod kapcima osobe koja spava vide pokreti očiju. To je faza u kojoj sanjamo, tačnije najviše sanjamo. San je više od obnavljanja moždanih ćelija, ne zna se tačno zašto imamo snove, koja je njihova funkcija. Snovi se javljaju više puta u toku noći a traju nekoliko minuta pa se smeni faza sna, prestane REM faza i prestajemo da sanjamo aktivno i uverljivo. REM faza se ponavlja svakih devedeset minuta tada ponovo sanjamo. Tada telo udvostručuje količinu krvi koju šalje u mozak ali kičmena moždina parališe snevača da se ne bi i pokretom uključio u san. To znači da možemo da letimo, teleportujemo se pričamo sa nekim koga više nema ili sa nekom slavnom ličnošću koju smo hteli da upoznamo. San ima ključnu ulogu u procesu pamćenja – neki ga zovu i  sistem sortiranja (filing sistem) jer se tada zapisuje čega ćemo se sećati, odbacuju se nevažne stvari a čuvaju važne. Međutim način sortiranja je nadasve čudan. Osolobođen dela mozga koji upravlja logikom a čvrsto naslonjen na onaj koji je vezan za čula i vizuelizaciju tokom sna dolazi do nove logike – logike sna. U ovom stanju nije retko da se javljaju nove, sveže i neobične ideje. Lucidan san može da se javi na dva načina. Ili da se usni običan san u kom postajemo svesni da sanjamo ili da sanjač pada direktno u stanje lucidnog sanjanja bez gubitka svesnosti, tj. kada ulazi direktno u REM fazu sna. 

Ovo je mnogim ljudima privlačno jer omogućava da kreirate bez okova u svemogućem svetu snova. Da budete Alisa ali da sami kreirate svoju Zemlju Čuda. Charles Lutwidge Dodgson aka Lewis Caroll napisao je knjigu dečije naučne fantastike “Alisa u zemlji čuda” koja dok čitate u mnogome liči na priču o zemlji snova gde je sve moguće: životinje govore, čajnici sami sipaju čaj, postoje napitci koji vas mogu smanjiti i uvećati.

U ovoj priči odsustvo logike na koju smo naviknuti daje poseban utisak snevanja čudesa. Na kraju priče sumnje nam bivaju potvrđene jer Alisa se budi kod svoje kuće. Uvek je bolje pročitati knjigu ali nije loše ni pogledati crtani film.

Da se vratimo fazama sna. U prvoj fazi san je “plitak” i komunikacija sa sredinom je još uvek moguća. Mi čujemo zvuke, osećamo mirise, telo se još uvek pokreće ali se polako isključujemo, padamo u dublji san. Ovde možemo osetiti kao da propadamo, padamo ili polećemo a to je zato što se mišići opuštaju. Ovo je hipnagogno stanje, stanje padanja u san. Nekada može doći do manjih naglih i kratkih grčenja mišića. U ovoj fazi moždani talasi su alfa talasi. Nakon toga dolazi faza dubokog spavanja koja se deli na dve faze. U fazama dubokog spavanja moždani talasi su duboki delta talasi, mišići tela nepokretni, oči miruju. Usporava se disanje i otkucaji srca a telesna temperatura opada za nijansu. Moždani talasi su kombinacija sporijih talasa, poznatih kao delta talasi, i bržih talasa. Za vreme ove faze teško je nekoga probuditi. Ako se probudite u ovoj fazi moguće je da budete dezorijentisani nekoliko minuta. U četvrtoj fazi koja je takođe faza dubokog sna javlaju se isključivo duboki spori delta talasi i to je faza iz koje se jako teško budimo. Faza dubokog spavanja. Nakon toga na redu je REM faza (Rapid Eye Movement) u kojoj je moždana aktivnost velika. Disanje je brže kao i rad srca. Mišići su paralisani. Iako se verovalo da se sanja samo u ovoj fazi novija istraživanja pokazuju da to nije tačno. Sanja se i n-REM fazama ali su snovi manje uverljivi, intenzivni. Tokom noći ove faze se ciklično smenjuju a REM faza, rekosmo ranije ponavlja se svakih 90 do 110 minuta. Prosečno bude 4 do 5 REM faza. Zanimljivo je da je ova faza duža kod male dece i veći deo njihovog spavanja je REM faza a kod odraslog čoveka ona je 20% ukupnog vremena spavanja. Kako starimo smanjuje se trajanje ove faze. Ova faza se zove i faza paradoksalnog sna jer je mozak aktivan kao i u budnom stanju. U ovoj fazi nema dominantnih moždanih talasa nego su oni slični onima kao u budnom stanju. Novija istraživanja sva povezuju REM fazu sa učenjem i kao što je ranije rečeno – pamćenjem.

Moguće je ovladati tehnikom lucidnog sanjanja ali ovakvi snovi se javljaju i spontano. Sopznaja da sanjamo često se javlja kad se desi nešto u snu što je čudno, tada se zapitamo kako je to moguće. Pošto shvatimo da je nemoguće na primer leteti, mi shvatamo da je san. Tokom lucidnog sanjanja aktivan je parjetalni deo mozga koji omogućava svesnost u snovima i jak doživljaj sličan realnosti zato što ova struktura reguliše osete sa čula i prostornu orjentaciju. Veoma je povezana sa vizulenim sistemom. Moždani talasi tokom lucidnog sanjanja su talasi pravilniji nego kada se sanja običan san, vide se delovi moždanih talasa koji su ujednačeni pa onda opet nasumični, neujednačeni.

Prvi korak ka kreiranju snova je da shvatimo da sanjamo ali ne probudimo se a drugi korak je kontrolisati to stanje. Recimo da letimo iznad grada i shvatimo da sanjamo a zatim počnemo da upravljamo letenjem. Izmisljena je maska koja detektuje brze pokrete oka i šalje spavaču signal da sanja. Uz vežbe i trud vremenom se na ovu “dojavu” da sanjamao može ovladati tehnikom upravljanja našim snovima.

Stiven Leberg psiholog i jedna od vodećih ličnosti koja se bavi lucidnim sanjanjem predlaže sledeću tehniku u svojoj knjizi i na sajtu.

Najvažnije je voditi dnevnik snova. Sve što se sanja se odmah po buđenju beleži a treba detaljno zapisati pre no što zaboravimo. Tako beležimo i šta sanjamo ali i detalje ili teme sna koje sa ponavljaju. Upoznajemo bolje svoje snove. Nakon buđenja treba neko vreme ležati i pokušati se setiti šta smo sanjali. Tako učimo da se sećamo snova jer nema puno smisla lucino sanjati ako se toga ne sećamo. Inače kažemo da se nakon 5 minuta posle buđenja ne sećamo 50 % sadržaja sna a 10 minuta kasnije ne sećamo se velike većine sanjanog, tačnije ne sećamo se 90% sadržaja sna.

Dalijeve slike prikazuju ovaj brzi proces zaboravljanja sećanja.

Trajanje jednog sećanja

Dezintegracija sećanja

Proveravati redovno, u budnom stanju da li spavamo, tzv. “reality check”. Ove provere se vrše svaki sat ili malo jače tako što upitamo sebe da li sanjam ili tako što se uštinemo za nadlanicu a možemo jednostavno gledati u svoje nadlanice i pitati se sanjamo li. On smatra da se na ovaj način podstičemo ovo pitanje i u snu. Onog momenta kada je odgovor na njega: “Da” mi sanjamo lucidno.

Treći korak je reći sebi nekoliko puta pre spavanja da ćemo imati lucidan san. LeBerg preporučuje da se ovo ponavlja dok tonemo u san. To je očigledna autosugestija.

Poslednji korak je vizualizacija. Treba se setiti poslednjeg sna i smisliti drugačiji kraj. Ovo se radi u krajnje opuštenom stanju i dok to činimo mi zamišljamo da sanjamo. Ovako nešto vežba kontrolu nad snom kada počnemo da sanjamo.

Naravno ovo je tehnika spavanja i sanjanja a to znači da je potrebno vreme da se savlada i uspešno praktikuje. Nekome, kažu lucidni sanjači, treba manje a nekome više da ovlada lucidnim sanjanjem. Ko želi da poseti sajt Dr. Leberga to može učiniti klikom na navedeni link. 

Postoje dodatni saveti koji se tiču ponašanja u budnom stanju koje doprinosi lucidnim snovima:

• Ne gledajte filmove pred spavanje.
• Uzmite puno B vitamina jer je neophodan za snevanje
• Jedite puno ribe i svežeg zelenog povrća
• Često i redovno vežbajte
• Jedite jaja, sir, svežu organski gajenu ribu, ovčiju jetru, lososa i algu spirulinu
• Pijte zeleni čaj umesto kafe
• Pijte dosta sveže mineralne vode u toku dana
• Pijte toplu limunadu: med i limun sa toplom vodom
• Čaj od kamilice
• Jasminovo ili lavandino ulje (kapnuti nekoliko kapi na jastuk)
• Ne pijte alkohol, ne uzimajte droge i mnogo odmarajte
• Povremeno dremnite u toku dana
• Dosta meditacije u budnom stanju
• Provodite vreme na suncu radi stvaranja vitamina D, ne nosite sunčane naočare
• Budite na zemlji u toku dana što više možete, šetajte bosonogi u prirodi.

Na ovom sajtu postoje detaljna objašnjenja o lucidnom sanjanju i opis praktičnih tehnika za postizanje takvog  sanjanja. Ovakvo sanjanje je mnogim ljudima privlačno jer omogućava da kreirate bez okova logike i realnosti u svemogućem svetu snova. Da budete Alisa ali da sami kreirate svoju Zemlju Čuda. Naredni video objašnjava kako radi maska za lucidno sanjanje ali se može čuti kako ljudi razmišljaju na temu kontrolisanja snova, tačnije upitani šta bi u kontrolisanim snovima radili - leteli bi.

Snovi su oduvek zanimali ljude i o njima postoje različite teorije. Sigmund Frojd je smatrao da su snovi prozor u nesvesno i da nam saopštavaju, doduše uvijeno i simbolično šta nas muči. Otkrivanjem ovih skrivnih latentnih sadržaja, preko manifestnih tačnije preko onoga što smo sanjali otkrivamo poruke naše podsvesti. A poruke imaju veze sa seksulanim frustracijama i željama. Jung se naslanja na ovo tumačenje ali smatra da se snovi ne moraju ticati libida već mogu biti i osvrti na naše potrebe i probleme koji nas muče u budnom stanju. Rajan Hobson i Rejmond Mekartni imaju mistike lišenu teoriju o tome da su snovi slučajna električna pražnjenja u kori mozga koji aktiviraju slučanim izborom sećanja i tako dovode do snova. Čudna logika sna javlja se zbog činenice da naš mozak pokušava da osmisli ove slučajno probuđene slike.

Postoji teorija da snovi mogu predvideti događaje i neki ljudi prijavljuju takve snove. Sam Stiven Leberg pomenuti psiholog i istraživač lucidnog sanjanja priča da je imao san u kom je sa sinom negde u prirodi. U jednom momentu on odlazi da donese sapun da ga opere a sin ostaje da baca kamenčiće sa litice. Kada se vrati u snu Leberg otkriva da sina nema i kad priđe mestu gde je bio vidi da je pao sa litice. Silazi dole i nalazi ga licem okrenutog na dole, mrtvog. Nakon toga prijatelji ga pozivaju na kampovanje sa sinom i on odlazi. Ponavlja se scena iz sna ali on ga se seti i vodi sina sa sobom kad krene po sapun umesto da sina ostavi samog da baca kamenčiće.

Pogledajte sledeći video ako želite da čujete objašnjenja Leberga o lucidnim snovima.

Sem psihologa interesovali su se i fliozofi za snove pa tako na primer Niče kaže da se na početku stvaranja ljudske kulture verovalo da su snovi prozor u drugi svet realnosti i da se u njima krije poreklo metafizike. On smatra da do ove podele na dva sveta nikad ne bi došlo da nije snova. U snovima on vidi koren ideje o duši koja napušta telo, postojanju duhova i na kraju i bogu.

Posledice

Teško naći neke uverljive kritike o eventualnim lošim posledicama lucidnog spavanja kod onih koji ga kao Leberg izučavaju i propagiraju. Doktor Leberg smatra da lucidno sanjanje pospešuje razvoj ličnosti, podiže samopoštoavanje,  pomaže da se prevaziđu noćne more, da je to način  na koji se poboljšava mentalno zdravlje i čovek uči kreativnom rešavanju problema. On kaže:

“Lucidno sanjanje može da hendikepirane ljude i ljude ometene u razvoju dovede do ispunjenja mnogih želja: paralisani mogu hodati ponovo u snovima, da ne kažemo da mogu igrati i leteti, čak i doživeti zadovoljavajuće erotske fantazije. Ovakvo senzomotorno vežbanje može doprineti oporavku od šloga”.

Na kraju krajeva lucidno sanjanje je “simulator stvarnosti” i omogućava letenje u sigurnom okruženju, omogućava kreiranje situacija to jeste život u bilo kom izmišljenom okruženju. Na taj način možemo da doživimo neobična iskustva ali ida kreiramo različite pravce u kojima bi se pojedini događaji mogli razvijati u budućnosti. Zamislite san u kome u toku svađe sa nekim stignete da kažete sve što ste hteli ili nađete način da se pomirte sa sagovornikom. Možda se ne bi mnogo promenilo u realnosti ali bi vi naučili ponešto iz zamišljenih situacija ili se bar osetili bolje što se sve završilo kako ste hteli (ili kako ste samo mogli sanjati).

 Neke činjenice o snovima

Međutim nameću se, barem psihologu koji ovo piše, neka pitanja vezana za lucidno sanjanje. Recimo pitanje šta je to u realnosti što osobu tera da traži sigurnost ili odgovore na svoja pitanja u svetu snova? Da li je možda uputnije aktivno rešavati taj neki problem koji nas tera u beg, u svet snova gde možemo (doduše uz mnogo vežbe ali to je sitna cena) biti šta želimo i raditi šta želimo, sa kim i kako želimo. Zatim se otvara i pitanje kako se čovek, jednom kada ovlada tehnikom lucidnog sanjanja i može da “uskoči” u REM fazu i odigra neki smišljeni scenario, razlikuje san od jave. Kako pamti događaje koji su se desili u snu a koji na javi. Šta ako poremeti proces pamćenja koji je u snu (pomenusmo) veoma aktivan? Šta ako se sećanja na stvarnost i odsanjane događaje izmešaju? Gde god budete potražili podatke o snovima i snevanju naićićete na iste ograde autora: mi još uvek ne znamo čemu proses spavanja tačno služi ni kako se odvija, šta se tačno dešava sa mozgom u tom stanju. Kada to znamo nije li luda hrabrost upustiti se u nepoznato i nadati se najboljem? Istraživački umovi oduvek su tako činili pa su dolazili do sjajnih otkrića ali su neki od njih i stradali. Svaki lucidni sanjač po našem skromnom mišljenju je maverik. Sam na nepoznatom terenu. 

Evo citata sa jednoga foruma, ostavila ga je devojka koja pitajući izokola veruje li neko u običaje oko sna otkriva šta nju muči. 

"Nigde do sada nisam videla ovu temu, moja je inace treca koju otvaram, a ako postoji negde moderatori neka obrisu i ja se unapred izvinjavam...
Postoji verovanje da se na odredjenje datume i svece moze sanjati nas buduci muz, citala sam dosta o tome i iskustvima vec udatih zena ... neki veruju, neki ne veruju ... Interesuje me da li vi imate neka iskustva o tome ili znate nekog ko je imao ovakva iskustva pa da podelite sa svima ...
Raširen je i običaj da devojka uoči samog praznika oguli veliku, lepu, crvenu jabuku, ne prekidajući ni na jednom mestu nit kore – to učini neposredno pred spavanje, u tišini, ne razgovarajući ni sa kim, a koru jabuke, zamotanu u vezenu maramu, stavi pod jastuk. Te noći sanjaće onoga sa kojim će biti “zauvek”...
Na badnje vece, kada svi sednu da veceraju, devojka-neudata uzima prvi zalogaj, sazvace ga i ispljune u belu maramicu, tako isto uradi i za zadnji. Sastavi ta dva zalogaja i zaveze maramicu. Onog trenutka kada legne i stavi maramicu ispod jastuka, ne sme da progovori ni rec sa ukucanima, vec samo da spava. Ako sanja muskarca, on ce biti njen sudjenik, ali sanjace ga samo ako joj je sudjeno da se uda te godine...
Na Svetoga Vida rastu dve vrste travčica: vidovčica, jarkocrvenog malenog cveta i modra vida, sličnog cveta. Ujutru, na VIDOVDAN, ljudi peru lice u posudi ili na izvoru čija je voda posuta tim travkama za zdravi vid. Devojke uzmu oba cveta, stave pod jastuk pre spavanja uoči VIDOVDANa i kažu "Sveti Vide neviđeni, dođi dragi suđeni, dođi noćas u moj san, dođi na moj prvi sastanak". Ta devojka, kako se veruje, već će u narednih nekoliko dana upoznati budućeg muža." 

Umesto  čekanja da joj san da odgovor bilo bi dobro da radi niz drugih stvari kao što su školovanje, čitanje, vežbanje, druženje, upražnjavanje hobija i sve to bi na kraju i dovelo do upoznavanja njenog muža.
Činjenica je da se kod fenomena lucidnih snova radi o podizanju nivoa svesnosti u snu. Da li to može da prođe bez posledica obzirom da uobičajeno svesnost u snovima nije na tako visokom nivou? Pretpostavljamo da će to tek pokazati istraživanja na ljudima koji su dugo i aktivno lucidno sanjali. Takva istraživanja psihičkih funkcija i mentalnog stanja osoba koje su duže vreme izazivale lucidne snove mogu dati i odgovor o eventualnim dobrim ili lošim posledicama. Na ovom mestu nameće se pitanje da li je dobro postizati nivo svesnosti kao što se to čini pri lucidnom snu ako već mozak sam, na ovom evolutivnom stupnju tek ponekad i ponekom “dozvoljava” lucidne snove? Možda treba prvo sebi odgovoriti na pitanje, pre uranjanja u lucidni svet: zašto je potebno savladati tehnike za postizanje tog stanja, zašto se ne javlja prirodno na redovnoj bazi i zašto mi malo lucidno sanjamo (kad to ne izazivamo)? Ovo su pitanja koja bi trebalo uzeti u obzir pre no što počnemo da se ozbiljnije bavimo lucidnim sanjanjam. Pogotovo što se svakim danom javljaju  otkrića vezana za svesnost kao što je novije otkriće o tome da srce ima značajnu ulogu u postizanju ili razvoju svesnosti kao prvi organ koji se kod čoveka, još u utrobi majke formira. Smatra se da je svesnost  rezultat razvoja tela i mozga a u telu  posebno razvoj srca.Bile ove pretpostavke tačne ili ne, polje nepoznatog a vezanog za naš mozak još uvek je ogromno. 

Da pobrojimo ipak, konkretnije opasnosti koje mogu proizaći  upražnjavanjem lucidnog sanjanja.  Za početak možemo navesti da je izgleda u značajnoj korelaciji sa depresijom. Zatim može doći do konfuzije između budnog stanja i spavanja pa doći do stanja koje je poznato kao Paradigma lucidnog sanjača gde je stanje normalne budne svesti dosegnuto u snu i spavač veruje da je san realnost. U realnosti pak, spavač je u dubokoj komi. U tim stanjima sanjači (nakon buđenja) izveštavaju da su imali sposobnosti psihokineze, telepatije, vidovitosti, osećali svoje aure i uopšte imali kontrolu nad svojom svesnoću slično kao u lucidnom snu.

Moguće je biti zarobljen u paralizi sna. Normalno je da u REM fazi sna, kada je moždana aktivnost velika i sanjanje je intenzivno telo zapada u neku vrstu privremene paralize da ne bi vršili pokrete koje činimo u snu. Najčešće mi tad nismo svesni i većina ljudi i ne zna za ovu pojavu. Međutim dešava se da postanemo svesni papralize sna a kao reakcija na nemogućnost pokretanja mi postajemo uznemireni, uplašeni ili čak uspaničeni. Ljudi svedoče da im se u ovim slučajevima dešava da ih napadaju čudovišta, veštice i razni demoni. Zarobljeni između halucinatornog sveta snova i realnog sveta ali bez mogućnosti da se probude i pokrenu ljudi se često iz ovog stanja bude naglo upravo u zadnjem momentu kada ih je čudovište skoro ščešpalo. Najčešće spavač se bori da ponovo stekne kontrolu nad telom i na kraju uglavnom uspeva. Međutim nekada se po buđenju nađe samo u sledećem snu pa se budi iz tog sna da bi shvatio da je u sledećem. Ovo smo pominjali kao fenomen lažnog buđenja. U ovo stanje lakše se može zapadati kod lucidnog nego kod običnog sanjanja. To je obično pratilac kod izazvanih lucidnih snova, kada se iz budnog stanja prelazi u lucidan san. Neki ljudi izveštavaju da im nije neprijatno u ovom stanju mada autorki ovog bologa tako nešto nije zamislivo.

Evo jednog lucidnog sanjača kako se obraća drugima za pomoć na jednom forumu:
"Evo šta mi se počelo dešavati:

Budim se iz sna, polulucidnog i svestan da sanjam, jutro je i treba da razmislim o ustajanju. Dođem u stanje gde skoro osetim svoje telo kako ležim u krevetu (znam da ležim i da su mi oči zatvorene) i trudim se da se potpuno probudim. Međutim ne mogu da se pomerim, ili da se nateram da se probudim, čak ni uz veliki mentalni napor. U ovoj situaciji ja se sećam šta sam sanjao i to mi pluta po svesti ali deo mene zna da je to san i to ne utiče posebno na mene.  Stvar je u tome što znam da  ležim u krevetu u svojoj kući ali imam teškoću da se vratim sebi.

Sve se obično završava tako što ponovo usnim. Ti snovi ne budu ni značajni ni lucidni, i traju dok se ne probudim ponovo a ne zaglavim u ovom stanju aralize sna. Ovaj ciklus traje oko sat vremena (teško je reći) i bude oko četiri stanja paralize. Na kraju se probudim ali uz puno napora."

Ova osoba na forumu piše poduži post o svom problemu i traži savet. Ali kad ozbiljno razmislite ko vam zapravo može pomoći kod ovakovog problema? Kod kog lekara se, psihologa ili vrača ide za ovo? Treba znati da se eventualni poremćaji nastali podizanjem svesnosti u snovima, dakle menjanjem fukncionisanja mozga i namernim variranjem moždanih talasa teško mogu “zakrpiti”. Celokupan tekst na engleskom jeziku se može naći na sledećem linku.

Postoji još nekoliko mogućih negativnih psiholoških posledica.

• Zavisnost

Čak i ako se dobre stvari konzumiraju previše postaju štetne. Okupirani otkrićem kreiranja u snu može da se desi da stalno razmišljate o narednom snu, tokom dana se za njega pirpremate i najrađe o tome pričate i na to mislite. Ako sebe uhvatite da više razmišljate o lucidnom sanjanju nego o svom životu u budnom stanju verovatno je vreme da malo odmorite od ove zanimljive ideje.

•Otuđenje

Osećamo se drugačijima jer lucidno sanjamo. Narađe se okružujemo ljudima koji su imali takva sikustva ili koji razumeju priču o lucidnim snovima. Treba znati da većina ljudi ima lucidne snove i da smo tu svi  isti. Samo nekog to više nekog manje zanima.

• Disocijacija

Zbog potencijala sna da nemoguće napravi mogućim a da pri tome izgleda realno i verodostojno, postaje teško razlikovati snove i javu. Može nam se desiti da nismo sigurni šta se dešavalo realno, koje iskustvo sa kojim ljudima a šta je sanjano. Čak i kad znamo da smo nešto samo sanjali, ipak imamo neko određeno iskustvo sa tom osobom i to može narušiti odnose. Sanjate na primer da vam neko odaje svoje tajne u snu i kaže vam nešto što vam je ružno, neprijatno. Kao što nekda nosimo gorak ukus nakon običnog sna i prenosimo taj osećaj na osobu koju smo sanjali tako može i u lucidnom snu da se desi nešto što bi prenli u odnose u budnom stanju.

Većina psihologa veruje da se snovi odvijaju u mozgu onoga ko sanja i da su prerada dnevnih sadržaja ili sadržaja važnih za sanjača. Drevna verovanja govore o tome da se čovek u snu odvaja od svog tela a ovakvo verovanje postoji i vezano za astralnu projekciju. Lucidno sanjanje i astralna projekcija se često dovode u vezu. Smatra se da se u lucidnim snovima sanjač tačnije njegova duša izlazi iz tela. Astralna projekcija je takođe putovanje van tela u astralnu ravan pri čemu veza sa fizičkim telom ostaje aktivna ali se sve kognitvne funkcije sele u astralno telo. To je voljno odvajanje a može da se desi za vreme spavanja ili transa.  Čak i crkva priznaje ovu pojavu i naziva je bilokacija jer se za Svetog Antea Padovanskog (1195. do 1231.) veruje da je iz jedne crkve završivši propoved otišao projekcijom u drugu crkvu, održao tamo porpoved i vratio se nazad, u svoje telo.  

Svet se vidi iz neobične pozicije osoba čak ima i širi vidokrug a osim toga drugačije se kreće tj. leti pa treba neko vreme da se ovlada kretanjem i opažanjam u ovom stanju. Čak se preporučuje da se, posebno u početku, ne ide daleko od tela (za koje smo navodno ipak vezani nekom vrstom trake, vrpce) i da se brzo vratimo u njega čim čujemo neke glasove ili vidimo čudna velika bića (?!). Ova iskustva se dešavaju u velikom slučaju spontano kada je neki veliki stres u pitanju recimo nesreća, u toku operacije ili bolesti. Međutim jedan broj ljudi izveštava o ovakvim iskustvima do kojih dolazi spontano, bez nagoveštaja da bi se mogla desiti i koja su se desila u svakodnevnim situacijama. Nauka nije rekla ništa konačno o ovome jer je pojava u velikoj meri nejasna. Postavke verovanja su da postoji astralni svet koji liči na ovaj fizički ali se ta ravan prostire iznad ovog sveta. Astralno telo koje je isto kao i fizičko samo prozračnije samostalno se kroz ovaj svet kreće i prolazi čak kroz čvrste predmete. Čak je i poznati pisac Ernest Hemingvej doživeo bestelesno iskustvo kada ga je pogodio šrapnel u ratu. Rekao je da je nešto poput svetle lepršave maramice izašlo iz njega a kada se vratilo on više nije bio mrtav. Medicina i psihologija nisu ovu pojavu napuštanja fizičkog tela objasnile a neki naučnici odbacuju svaku pomisao da je ovo moguće i podvode je pod halucinacije. Ipak ljudi koji su iskusili ovako nešto sigurni su da su se stvarno dogodilo. O ovoj pojavi kroz istoriju bilo je reči. Na Tibetu ovo je praktikovano uz duboku meditaciju.

Razlika lucidnog sna i astralne projekcije je u tome što naša svesnost ili duša napušta telo i odlazi na astralnu ravan a ne u ravan snova. A to je kažu skroz drugo mesto. U lucidnom snu mi spavamo i sanjamo a kod astralne projekcije se budni projektujemo, u snu možemo biti gde god želimo i smislimo da smo a kod projekcije mi smo bar u početku u svojoj sobi ili već gde se telo nalazi. U lucidnom snu možemo da kontrolišemo okruženje i karaktere  a u astralnoj ravni samo donekle. Svest u snovima je u nama a prilikom astralne projekcije ona napušta telo. Kad je san gotov budimo se a kod projekcije potrebno je vratiti se u telo.

Posebno je čudno i neobično što ljudi koji se bave astralnim projektovanjem upozoravaju da ono nije sasvim bezazleno iskustvo jer se može naići na bića koja nam crpe energiju i mogu nam psihološki nauditi. Slično kao kod napada demona u lucidnim snovima prilikom buđenja u stanju paralize sna.

Ono što najviše povezuje astralnu projekciju i lucidno sanjanje jeste mogućnost astralne projekcije u snu.

I samo da pojasnimo zašto bi se neko astralno projektovao, šta može da radi osoba kad se tako projektuje. Kažu da ima nekoliko ravni koje mogu da se “posete”. Ako ostanemo na materijalnoj ravni videćemo našu kuću i ukućane, možda malo leteti ulicom. Kažu da možemo i da špijuniramo druge ljude ulazeći im u kuću ali da je teško sa ljudima koje ne poznajemo i da nam to nije prioritet u tom stanju (ne razmišljamo tada na taj način). Ako se pomerimo još jednu ravan gore tamo su navodno anđeli i duhovi. Kažu da vredi popričati sa njima. Može se čak i putovati kroz vreme ali samo u svojstvu posmatrača. Ako poželite da se vrtaiti pa ispravite "krive drine" svoje prošlosti to ne radi tako. Drugi nivoi se ne preporučuju jer tu ima mnogo opasnosti a čulo sluha i vida se gube, to su nivoi koji nisu kompatibilni sa našom frekvencijom. Nekada se možete sastati sa prijateljima koji se takođe projektuju ako se dogovorite da se nađete na istom mestu. Mada lično verujemo da je organizacija tople kafe u običnom svetu jednostavnija i donosi takođe puno zadovoljstva. Naravno postoji i astralni seks što nekima može biti snažna motivacja. Tako se uvek postavlja pitanje motiva. Možda je Frojd ipak u pravu i seks je koren svega. Šalu na stranu zašto svoje potrebe zadovoljavati u lucidnim snovima i astralnim ravnima, zašto ne u budnom stanju? Zato što je teže? Time je i zadovoljstvo zbog učinjenog veće.

U svakom slučaju pojava lucidnih snova je interesantna, mogućnosti su velike a postoji i potencijal lečenja ili usrećivanja ljudi, na primer u slučaju paralisanih ljudi koji u snu mogu da se ponovo kreću pa i lete. Sigruno su mogući i pozitivni terapijski efekti jer sve svoje probleme i nedoumice možemo da “isprobamo” u snu i to na nekoliko načina, da vidmo da možemo da rešimo i čak načine na koje možemo da rešimo. To nam može dati samopouzdanja. Uopšte rešavanje nekih strahova koje svi imamo lakše je u snu: na primer skakanje sa litice kada se plašimo visine jer u snu se neće ništa dogoditi. Ovakva iskustva mogu da pomognu  u lečenju strahova i fobija. Ovakvo sanjanje definitivno razvija kreativnost i mišljenje u opšte. Kreirati svet i razvijati scenarije mogućih događaja sigurno vodi razvoju funkcije mišljenja i mašte. Iz spostvenog iskustva, spontanog lucidnog sna, samo iskustvo ovakvog sanjanja čak i bez mnogo upravljanja događajima je jako zanimljivo. Ono što nas može vući ovakvom sanjanju je radoznalost, istraživački duh u nama, čovekova potreba da širi svesnost. Ovaj tekst je trebao da predstavi jednako dobre i loše strane lucidnog sanjanja, da da što potpuniju informaciju da se budući lucidni sanjač dobro razmilsli i odmeri šta mu je činiti. Naše je mišljenje da treba poslušati prirodu i koncetrisati se na budno stanje, jer ono je na ovoj tački evolutivnog razvoja čoveka dominantno zbog nečeg, zbog nekih razloga. Tu treba rešavati probleme i tražiti odgovore na svoja pitanja. Ipak ako postoji potreba za lucidnim sanjanjem treba je upražnjavati povremeno i čuvati se od zavisnosti o kojoj smo govorili.  

I da završimo ovu priču sa zanimljivostima kao što to dolikuje svakom profi koji želi da začini “psihologiziranje” nekim zanimljivostima.

Pogledajte fim “Dan Mrmota” u kom se glavni lik nađe zarobljen u niz lažnih buđenja. Taj se začarani krug prekine kada on promeni svoj nezgodni karakter.

U “Matriks”-u mladi haker Neo živi relativno udoban život dok ne sretne Morfeusa koji mu uakzuje na to da je njegov život u stvari san i vodi ga u realnost. Sledi scena kada Neo saznaje da sanja i pred odlukom je da li da se probudi ili nastavi sanjanje.

Neo zarobljen u limbu između sveta mašina i ljudi. Slično limbu između sna i jave.

Film “Avatar” se takođe naslanja na tematiku lucidnih snova jer prvo priča se vrti oko bogalja koji usni a tokom tog san ona se pretvara u visokog, plavog vanzemaljca.

Ostale filmove (uz već ranije pominjani “Inception”) inspirisane ovom tematikom možete ovde.

Poznate ličnosti koje su izvestile o tome da su imale lucidne snove su Albert Anštajn, Salvador Dali, Nikola Tesla, Džejms Kamerun, Ričard King i još neki poznati. Pisac Siven King u romanu “Insomnija” piše o čoveku koji ima nesanicu i počinje da viđa sjajne aure i ostale neobične stvari dok njegova kognicija slabi od nesapavanja. Detaljno možete pročitati snovima poznatih ovde.

Ima i muzike koja je inspirisana ovom temom kao na primer pesma benda Franc Ferdinand, pesma o ljubavi ali i lucidnom sanjanju.

Postoji čak i prepev poznate pesme Bitlsa Yellow Submarine.

Istraživanja

Novija istraživanja snova tiču najvše REM faze i lucidnog sna. Jedna od studija lucidnog sanjanja obuhvata komunikaciju sa snevačem u toku sanjanja. Stiven Leberg koji je prejanica istraživanja lucidnog sanjanja je uspešno komunicirao tokom sanjanja, mada je za sada ta komunikacija veoma limitirana. Njegov trenutni rad vezan je za određenu rukavicu koju spavač nosi a koja ima senzore i beleži pokrete ruku spavača. On se nada da će u toku sna moći jezikom znakova da komunicira sa ljudima koji su u budnom stanju. Ko zna šta nas sve čeka, jednog dana mi ćemo možda moći da delimo snove sa drugima.

Salvador Dali koga smo pominjali na početku priče bio je okupiran nesvesnim i snovima. Mnoge njegove slike su inspirisane snovima. I zaista mnoge njegove slike deluju kao predeli sna. Dali je koristio tehniku “dremanja sa ključem” koju je preuzeo od monaha Kapućina od Toleda. Držao bi ključ među prstima pa bi se opustio i zaspao, zadremao, tada bi ispuštao ključ iz ruke i njegov zvuk kada padne bi  ga budio. Tako je smatrao da oslobađa um od stega logike, da podstiče kreativnost jer je ušao u stanje sna i podiže senzitivnost i svest na veći nivo. Ovaj metod se pripisuje i Aristotelu i Anštajnu.  Najverovatnije da je Dalijeva kreativna i visoka svest bila samo hipnagogno stanje, stanje kada zapadamo u san, stanje između jave i sna. Po novijim istraživanjima Dali nije bio u pravu jer kreativnost ima veze sa REM fazom.

O dosadnim, običnim snovima pisaćemo neki drugi put a sad ostaje da se zahvalimo učeniku koji je podsetio na ovu interesantnu temu i “naterao” na obnavljanje i proširivanje znanja o lucidnom sanjaju, gimnazijalcu Nemanji Apiću.

Dodajemo Meše Selimovića, njegovo razmišljanje o snovima i snevenju.

"Znači li to da mi samo sanjamo da živimo, a ne živimo? Sve što nam se dešava, nije stvarnost, već naš san o stvarnosti. Kakva je onda ta stvarnost, i da li postoji? Ili je sam san stvarnost?

Ko nas drži u snu, i ko nas budi?
Je li smrt buđenje? Je li život u smrti?"

Meša Selimović (Ostrvo)