Psihologija i knjige

Psihologija ima mnogo dodirnih tačaka sa jezikom. Pojava jezika u ljudskoj evoluciji omogućila je razvoj mozga i kao posledica toga razvio se složeni psihički život kakav danas poznajemo. Jedino preko govora mi saznajemo misli i osećanja drugog bića, dajemo imena konkretnim i apstraktnim pojavama, vršimo složene mentalne operacije i uspostavljamo složenu komunikaciju. Jezik kojim govorimo oblikuje našu realnost a takođe je i produkt uslova u kojima živimo. Pustinjski narodi razlikuju više vrsta peska jer im je važan, jer je u njihovim uslovima bitan faktor dok sve te reči u evropi zamenjuje jedna. Postoji 6 imenica i 5 glagola koje dobijamo Google prevodiocem kada iz engleskog jezika prevodimo reč pesak (sand) na Arpaski. U poimanju važnosti rodbinskih odnosa, tačnije pridavanja važnosti ko je rođak sa čije strane postoji razlika u engleskom i u srpskom jeziku. Ta razlika oslikava različite odnose i vrednosti u srpskom i engleskom društvu. Englezi imaju jednu reč za određenu liniju rodbine: recimo aunt je ili tetka ili strina to tamo nije važno. A isto je sa uncle – om on je ili stric ili ujak, cousins su rođaci te neke treće linije i svi su jednaki po tituli. Vi ne znate ko je tu sa majčine a ko sa očeve strane jer oni tome ne pridaju značaj, tako toga nema ni u nazivu. U Srpskom društvu to je i te kako važno pa je stric, znamo svi, sa očeve a tetka sa majčine strane, a odmah je jasno i ko je ujak, ko tašta a ko svekrva. Tako se u jeziku očituju mnoge osobine i vrednosni sistemi, običaji i verovanja zajednice koja ga govori. Jezik govori i o pojednicu: što je bogatiji izrazima i tačnije gramatike osoba je obrazovanija, pripada višim slojevima društva, radoznala je i inteligentna. Sve ovo i još mnogo toga započinje jednu zanimljivu temu o koji će nekad ovde biti reči ali sad ćemo pričati "samo" o direktnim koristima od čitanja knjiga.

Mentalna stimulacija

Ako želite da imate telo koje je u formi i lepo izvajano morate da pazite na hranu koju unosite u organizam i morate aktivno vežbati mišiće. Mozak se takođe mora "hraniti" informacijama i "vežbati" ako želimo da bude u formi. Neka istraživanja pokazuju da čitanje (između ostalog) smanjuje rizik od Alchjamerove bolesti i demencije. Ljudi koji čitaju, obrazuju se, rešavaju zagonetke, ukrštene reči, slažu puzle jačaju moć svog mozga. Na taj način povećavaju šansu da im sposobnosti logičkog rezonovanja, pamćenja, analitičkog mišljenja i kreacije dugo budu očuvane ili bar minimalno propadnu u starosti.

Pamćenje

Kada čitamo knjige mi vežbamo memoriju jer pamtimo glavnu radnju, ali i sporedna dešavanja, likove i njihove osobine, istoriju likova i njihovih odnosa. Ovo su ponekada veoma zahtevne šeme odnosa, porodičnih, prijateljskih i ljubavnih. Na donjoj šemi imamo primer šematskog prikaza odnosa u Tolstojevom romanu "Ana Karenjina".

Preuzeto sa:http://fjglynn.files.wordpress.com/2011/07/the-social-network-of-anna-karenina-graphic4.jpeg

Fiziološki gledano svaki put kada pamtimo mi aktiviramo neuronske veze. Ukoliko smo pročitali i zapamtili novu informaciju formirane su nove veze u nervnoj strukturi. Tako se stvaraju bezbrojne veze (novi putevi) među neuronima koje bogate našu memoriju a ovo mnoštvo veza, aktivnost neurona pomaže da kratkoročna memorija bolje funkcioniše ali i stabilizuje raspoloženje.

Poboljšan fokus pažnje i koncentracija

Kada čitamo knjige mi se “isključujemo” iz okolnih zbivanja. Naša koncentracija je usmerena (fokusirana) na radnju u knjizi a kada je knjiga interesantna onda se ta koncentracija dugo održava. Ovo nam prija i odmara naš “operativni sistem” koji je današnjim uslovima izmoren čestim menjanjem fokusa pažnje i prekidima koncentracije. Prosečna osoba u pet minuta dok radi na nekom zadatku proveri fejsbuk stranu, mejl i tviter. Ako tome dodamo proveravanje telefona i sredinske faktore na koje obraćamo pažnju videćemo da je ovo vrlo zamorno razbijanje koncentracije. Knjige nude suprotno.

Znanje i mašta

Iz knjiga uvek možemo nešto novo naučiti. U zavisnosti od tipa knjige koji čitamo sadržaj koji usvajamo će varirati ali globalno gledano možemo naučiti mnogo o istoriji nekog naroda, sadašnjim običajima, možemo sagledati različite karaktere ljudi i kako se čovek menja (ili ostaje isti) vremenom i pod različitim okolnostima. Možemo naučiti kako nešto da napravimo ili kako nešto funkcioniše. Recimo helijumski balon Vini Pua kojim namerava da stigne do košnice i nasladi se medom uči nas osobinama kiseonika i helijuma, “Kockar” Dostojevskog pruža nam priliku da naučimo kako misle ljudi koji su zavisni od nekog poroka a u knjizi “Hobit” saznajemo kulturu i navike hobita kao izmišljenog naroda koji se razlikuju od navika i običaja drugih naroda u knjizi: vilenjaka, orka ili patuljaka a tako zapravo učimo mitologiju koja je osnova za opis ovih "naroda". Svako znanje koje imamo može se pokazati korisnim. Ako ne znanje je benefit samo po sebi: rekosmo da razvija mozak jer je mentalna stimulacija, stvara nove neuronske veze koje potom bivaju zapamćene (ili zaboravljene). Čitanje razvija maštu jer prema opisima likova i prostora mi sami zamišljamo kako sve to zaista izgleda. Ovo zamišljanje je zapravo kreacija nove stvarnosti koja postoji samo za nas i stvorena je kontaktu sa sadržajem knjige. Alisu koja putuje u zemlju čuda svaki čitalac zamisliće drugačije ali ako je gledao Diznijev crtani film on će automatski zamisliti onu Alisu koji je u tom filmu video. To je dobar primer kako filmovi ograničavaju našu maštu dajući nam gotove likove dok nam knjige ostavljaju teži i lepši posao: zamišljanje, kreiranje, stvaranje samo nama zanog, novog i originalnog sveta iz knjige. 

Tri varijante Alise. Koja liči na vašu?

Zamišljeni likovi mogu da žive svoje živote ako mi mislimo o njima i njihovim postupcima, sudbinama ili recimo ragovaramo sa prijateljima o njima - kao o pravim likovima. Možda ste nekada uhvatili sebe u razmišljanju ili diskusiji da li je Ana Karenjina bila ili nije bila u pravu da vara muža, obzirom kako je udata i kakva joj je bila motivacija. Naročito je dobro ako zamišljamo sebe u situacijam iz knjiga jer tako razvijamo maštu ali i odigravamo neke moguće životne scenarije, upozanjemo bolje sebe i svoje reakcije a pripremamo se i ako bi se tako nešto desilo u našem životu.

 

Jačanje analitičkih sposobnosti

Kad unapred otkirjemo “ko je ubica” ili predvidimo razvoj situacije koja se odvija u knjizi mi zapravo koristimo naše analitičke sposobnosti ali i kritičke. Analiziramo verodostojnost likova, strukturu zapleta i način pisanja autora. Ovo vežbanje analize i kritičkog mišljenja u knjizi uvek primenjujemo i u realnom životu. To nam omogućava da bolje sagledamo situacije i predvidimo razvoj događaja.

Bogat rečnik i bolje pisanje

Što više se izlažemo novim rečima, različitim rečeničnim konstrukcijama, ispravnom korišćenju gramatike to i sami imamo bogatiji rečnik, koristimo složene strukture i pravilno govorimo. Sem lične satisfakcije lepog i bogatog izražavanja ovo može da koristi i u društvu kada se vode neke diskusije i u poslovnom životu – bogat vokabular ostavlja utisak obrazovane i inteligentne osobe. Sve se ovo prenosi na veštinu pisanja. Pisci su ljudi koji najviše čitaju baš zato što tako razvijaju svoj stil pisanja.

Opuštanje i redukcija stresa

Čitanje donosi mir. Moramo da se negde udobno smestimo, gledamo da nam bude fino i svetlo, ne sme biti hladno ni pretoplo, moramo da se po mogućnosti izolujemo od buke i ometanja. Kada čitamo tad uronimo u svet iz knjige i zaboravljamo stresore kojima smo inače u dometu. Na nekoliko sati mi smo iznad svakodnevice i njenih problema. Knjiga nas vodi tamo gde inače nikada ne bi stigli i to ritmom koji sami odredimo, bez pritisaka i nametanja. Neke knjige sa pozitivnim duhovnim porukama faktički smiruju jer usporavaju puls, snižavaju krvni pritisak. Knjige samopomoći direktno su se umešale u život mnogim ljudima i redukovale jedan broj manjih duševnih bolesti i poremećaja raspoloženja. Neke ljude smiruje i osećaju se posebno lepo kada drže knjigu u rukama, dodiruju hartiju, listaju, osete miris papira i korica.

Zdravlje

Čitanje je zdrava intelektualna zabava. Zdravija je od sedenja za račuanrom jer možemo da menjamo položaje sedenja što je za stolom teško, monitor je uvek manje prijatan za oči od papira a osim toga knjigu možemo poneti u priodu, na terasu a to sa računarem ne može baš uvek. Uticaj na smanjenje stresa, razvijanje pamćenja, analitike i mentalna stimulacija o kojima smo ranije govorili ovde takođe doprinose zdravlju na svoj način. 

Preuzeto sa: http://weknowmemes.com/wp-content/uploads/2012/04/mom-said-go-play-outside-meme.jpg

Besplatna ili jeftina zabava 
Knjige su zabavne. Čak i kada su tužne ili setne, komplikovane ili “teške” za preživljavanje one su izvor novih iskustava i zabave. Pored toga knjige su jeftina zabava koju svako može priuštiti. Ako nemate veliku kućnu bibioteku, ima je vaš rođak ili drug a ako ni oni nemaju ima je vaša škola ili opština. Budite član biblioteke i za male pare koristite priliku da doživite neobične avanture i posetite različita mesta, upoznate neke nove ljude možda slične nekima koje znate. Ako volite da čitate na ekranu danas mnoge knjige postoje u pdf formatu i mogu se snimiti na računar i odštampati ili čitati sa ekrana, postoje i e-knjige koje nude snimanje različite literature na računar.

I na kraju nije svaka knjiga jednako sklona da nas razvija i pozitivno utiče na nas. Izbor literature zavisi od naših interesovanja, potreba, očekivanja a nekad i od mode. Tumačenje sadržaja knjige zavisi opet od mnogo faktora: na primer samog sadržaja i načina na koji je prezentovan ali i naših kapaciteta da ga razumemo i obradimo. Knjigama se treba vraćati kako onima koje nismo uspeli ranije da pročitamo tako i onima koje smo pročitali pa se sa njima ponovo susrećemo, kao sa starim drugom ali sada promenjeni, sa novim doživljajem istog dela. Uverićemo se uvek iznova da čitanje ima višestruke koristi za nas i da je čitanje uvek pravi izbor.