GoodLife savet: Darujte da bi bili srećni

Inače ne bi ste mirno spavali dok vam podeblji čikica kroz dimnjak uskače u kuću, srče mleko i krade vam kolačiće, zatim šuška oko okićene jelke ali kada je Deda Mraz u pitanju to je sve dozvoljeno ili čak poželjno! Zašto? Zato što donosi poklone kojima se radujemo. Čak i onima koji ne veruju u Deda Mraza pojave se pokloni ispod jelke ili ih sačekaju u zasedi na nekom drugom mestu. Otkud pokloni kada Deda Mraza nema? Zato što ga ima, živi u svakom od nas i ceri se presrećan svaki put kada ugleda nečije ozareno lice nadneto nad poklon koji smo mu upravo uručili.

Formula je jednostavna ako želite da budete srećni učinite drugog srećnim, Nova godina je samo jedna od prilika za to. Poklanjanje je dobar način da usrećimo jednim potezom druge i sebe. Ljudi vole da poklanjaju, osećaju se dobro kada to čine. Poklanjaju i kada imaju puno i kada imaju malo jer poklon jeste i  sadrži mnogo više nego što je to njegova materijalna vrednost. Čak i skup poklon može da bude shvaćen kao uvreda. Odabrati poklon pažljivo znači potruditi se i prvenstveno znači uložiti svoje vreme. Kada dobije pravi poklon osoba zna da smo se potrudili da “uđemo u njenu kožu”, znači sagledamo svet onako kako ga ona vidi, da sagledamo njene želje i potrebe. Hteli smo da otkrijemo šta bi je učinilo srećnom. Već je to dovoljno veliki poklon. Kada otkrijemo šta je to što osoba trenutno želi opet moramo potrošiti vreme na izbor tog predmeta i opet moramo misliti na nju i na to da li će se njoj svideti. Da li će se obradovati, da li ćemo izmamiti osmeh na licu, probuditi joj radost u srcu. Posebna priča je pakovanje poklona, koje je nekad umetnost sama za sebe a takođe govori o našem trudu za tog nekog kome poklanjamo. Nekada se uz poklon pišu i lepe želje, onaj koji daje potpisuje se i odabira neke lepe reči koje uz poklon poklanja. Način i trenutak predaje poklona planiraju se brižljivo jer se zna kako je sve to za primaoca važno. Element tajnosti i iznenađenja povećavaju tu duhovnu vrednost poklona. Na poklonu se uvek vidi koliko je vremena i truda u njega uloženo. Zato nekada dobro odabran cvetak ili ručno ispletena kapa, stara vinil ploča nekog benda ili salveta koja nedostaje kolekciji mogu biti vredniji pokloni od recimo, skupog parfema potpuno pogrešno odabranog – samo zato što ga kupuju mnoge žene pa ga prodavačica preporučuje. Dezodorans je moguće njapoznatiji poklon odabran bez truda i promišljanja, skoro je postao simbol nebrige pri kupovini darova. Jeftina i uobičajena stvar. Zbog svega ovoga nekada je bolje ne kupiti poklon nego kupiti nešto što odiše nepoštovanjem prema onome kome ga darujemo.

Fiziološki darivanje izaziva reakcije u centru za nagrađivanje koji se nalazi u limbičkom sistemu. Vezano za rad ovog centra koji obuhvata i neke stare i primitinvne sturkture (na pr. nukleus akumbens, ventralni tegmentum - VTA) koje utiču na lučenje neurotransmitera među kojima i endorfin, hormon sreće. Davanjem, bar sa fiziološke strane, aktiviramo svoj centar za nagrađivanje tačnije - nagrađujemo sebe za dobar postupak i tako i sami osećamo sreću.

Mnoge životne filozofije i religije kao jednu od najvažnijih smernica ka sreći ističu čin nesebičnog davanja. Kod priče o davanju sve religije se ujedinjuju, to je nedvosmisleno važno i dobro. U psihologiji davanje je povezano sa altruističkim ponašanjem a ono se definiše kao činjenje drugom radi dobrog dela, a da pri tome ne očekujemo ništa za uzvrat. Dakle altruizam je poklanjanje svog vremena, aktivnosti ili činjenje za drugog, materijalnih dobara ili znanja bez očekivanja zamene milo za drago. Daje se sve što čovek može da da od sebe. Altruistični ljudi radije čine drugima a, moguće da je nepotrebno reći, da su oni i visoko empatični. Empatija je baš sposobnost posmatranja sveta iz tuđih očiju, saživljavanja sa drugima. Na izgled je paradoksano: kada smo otvoreni za tuđa osećanja mi smo ranjivi, kada pružamo ruku i deo sebe tako otvoreni i ranjivi mnogo rizikujemo a kada je pomoć prihvaćena, kada je taj naš deo kojeg smo drugom dali našao svoje mesto, svoje prihvatilište mi se osećamo sanžnije, bolje, srećnije. I što smo u stanju više da rizikujemo ili da se potrudimo, više od sebe da damo mi smo srećniji i jači kada primaoc primi taj dar.

Sa koje god tačke gledišta da posmatramo čin davanja on je nedvosmiselno dobar, obogaćujući, on raduje. I zato krenite na vreme sa razmišljanjima o svoijm najdražima, probajte da im baš ove godine donesete savršen poklon. Ako ne veruju u Deda Mraza učinite da poveruju i vama će biti lepo. Ako ne verujete napravite mali eksperiment: zatvorite oči i setite se neke drage osobe. Sada pomislite na to kako joj dajete brižljivo upakovani novogodišnji poklon…Osmeh je već na vašem licu, zar ne?
Jedino što ne treba da uradite je da poklanjate da bi bili VI srećni, da poklanjate zbog svog zadovoljstva jer ono se javlja samo ako mislimo na drugog, sve vreme darivanja i nakon toga. 

Deda Mrazu u čast, davanju u slavu evo kratke priče o najpoznatijem darodavcu na svetu.

"Niko nikada nije postao siromašan tko što je poklanjao". - Ana Frank

"Nije važno koliko dajemo nego sa koliko ljubavi smo dali." - Majka Tereza

"Pokloni se sačinjavaju radi sreće onih koji ih dobijaju a ne zasluga onih koji ih daju" - Karl Ruis Safron

"Kada radimo na tome da osvetlimo drugima put, mi samim time osvetljavamo i sebi put." Mari En Radmaher

"Usnio sam san da je život samo sreća, na javi videh da je život sav u služenju. Služio sam i video da je u služenju sreća." 

Kalil Džubran