Rodžer Speri (Roger W.
Sperry), nakon serije eksprimenata sa svojim timom lekara na 16 pacijenata sa
težim oblikom epilepsije 1960 – tih i 70 - tih godina uočio je razlike u
funkcijama leve i desne hemisfere. Ovi
eksperimenti (pored naučnog doprinosa) pokrenuli su mit o antagonizmu leve i
desne hemisfere, dominaciji jedne, o podeljenim funkicjama između hemisfera i
ušli u popularnu kulturu. I pored protivljenja naučnika od samog početka i
pored reči samog Sperija: “Uočena dvojnost hemisfera koja je vezana za levi i
desni kognitini stil, je ideja koja lako može da se otrgne kontroli…” legenda o
podeli mozga je zaživela. Ima li među čitaocima ovih redova nekog ko nije
testirao koja mu je hemisfera dominantna? Verovatno je malo takvih. Ako niste a
voleli bi, evo jednog lepog testa koji će vam reći, i to u procentima koliko
koristite koju hemisferu: Test dominantnosti hemisfera. | |
| Corpus callosum - "most" |
Nakon prekidanja korpus kalosuma (corpus callosum) problemi koje je epilepsija zadavala pacijentima
Rodžera Sperija smanjili su se i oni su pri napuštanju bolnice pristali da
njihovo ponašanje i doživljavanje bude praćeno i istraživano. Korpus kalosum je najveća spona između dve hemisfere a ovim pacijentima je presečen. Na taj način Speri
je došao do značajnih otkirća o funkcijama mozga i pokrenuo mnoga psihološka i
fiziološka pitanja, a za svoj rad 1981. godine dobio je Nobelovu nagradu. Osim
ovog velikog priznanja njegovi nalazi ušli su u popularnu kulturu i stvoren je
mit o dvema različitim stranama mozga, od kojih jedna dominira i tako određuje
naše osobine a u mnogome i životni put – recimo preko izbora zanimanja. Prema ovoj teoriji leva hemisfera je više vezana za reči, analitična i racionalna a desna kreativna, artistična i vezana za prostorno snalaženje. Istina je da hemisfere imaju donekle različite funkcije ali da su tesno povezane i da ne rade suprotstavljene nego zajedno, što ujedno znači da ni jedna nije dominantna. Džef Anderson (Jeff Anderson), savremeni istraživač koji se bavi neuropsihologijom, utvrdio je da se čak i kod funkcija koje su više lateralizovane uvek postoje mnogobrojne veze sa onom drugom hemisferom. On je na Univerzitetu u Juti sa saradnicima vršio istraživanje na 1011 mozgova ljudi, starosti od 7 do 29 godina, očitavajući snimke mozga i tragajući za lateralizacijom funkcija u različitim regionima mozga. Zaključak je bio da nema dokaza da ljudi preferiraju jednu ili drugu stranu mozga. (Pročitaj više).
Na filmu dole sledi poznat test dominantnosti hemisfera gde se devojka posmatraču okreće ili u smeru kazaljke na satu ili suprotno, što navodno ukazuje na dominaciju neke od hemisfera.
Po Teoriji kognitivnih modela takođe se pravi razlika među hemisferama ali su u pitanju gornja i donja hemisfera. U knjizi Top Brain, Bottom Brain: Surprising Insights into How You Think (2013) psiholog Stiven M. Koslin (Stephen M. Kosslyn) sa koautorom Vejnom Mlerom (G. Wayne Miller) objašnjava ovu teoriju i četiri modela kognitivnog funkcionisanja koje ona pretpostavlja. Modeli se zasnivaju na angažovanju, stepenu korišćenja donjeg ili gornjeg mozga. Napravili smo kratak prikaz kognitivnih modela koji se dobijaju kombinovanjem većeg ili manjeg angažovanja gornjeg i donjeg mozga.
 |
| Kogntivini modeli |
Gornji deo mozga je "zadužen" za planiranje kao i menjanje planova kada se desi događaj koji nismo predvideli dok je donji deo više okrenut opažanju, interpretaciji i klasifikaciji opaženog. Ono što se ističe kao prednost ovog modela je mogućnost da objasni varijacije u ponašanju među ljudima, tačnije individualnost. I ovde se govori o tome da hemisfere rade zajedno ali se razlikuje stepen angažovanja, nivo do kog se u određenoj hemisferi obrađuju informacije. Slično kao što postoje testovi za utvrđivanje dominantnosti hemisfera u smislu leva ili desna, postoje i testovi određivanja tipa funkcionisanja mozga po novom modelu. Svoj tip možete otkriti testiranjem: na linku What kind of thinker are you?
Dok čitamo rezultate svog testa počinjemo da razmišljamo nije li ovo početak još jednog mita, samo po drugoj vertikali? Činjenica je da mozak funkcioniše kao celina i čak ni mit o korišćenju samo 10% mozga više "ne drži vodu". Činjenica je i da su funkcije različito lokalizovane u kori mozga kao i da su neki ljudi skloniji mentalnim operacijama jednog (više racionalnog i analitičkog) a drugi drugog (više kreativnog, originalnog i globalno orijentisanog) tipa. Ono što nije činjenica je da se kreativni i umetnički potencijal sukobljavaju ili isključuju, to je više stvar verovanja naše kulture nego fiziologije. Ukoliko želimo da razvijamo sposobnosti koje nemamo to je u potpunosti moguće, samo treba da radimo zadatke tog tipa. Nova istraživanja su uvek dobrodošla jer kad je misterija našeg mozga u pitanju još uvek je ljudski rod pomalo kao svemirski brod Entreprajz: istraživač uvek odlazi tamo gde nijedan čovek pre njega nije kročio.
Za one koji razumeju engleski evo kratak filmić o mitu podeljenog mozga na levu i desni hemisferu.
I još jedan lep prikaz (navodne podele) funkcija hemisfera.
Za kraj muzika o mozgu, retka je prilika da čujemo tako nešto.
Korišćeni tekstovi:
Нема коментара:
Постави коментар