Fenomen selfija

Vezano za lekciju ličnost možemo da pričamo o pojavi selfija ili slikanja samog sebe. Neki psiholozi ali i laici selfi vezuju za narcisoidni poremećaj ličnosti i preteranu samoljubav. Da li je to tako?
Radi boljeg razumevanja tremina treba prevesti reč “selfi” iako je u ovim situacijama nekada teško naći adekvatan prevod, u upotrebi je reč “selfić”, “selfać”. Značenje ove reči moglo bi se odrediti kao fotografija sebe koju smo sami izradili. Tipičan selfi ima određeni ugao, malo od gore i određeno osvetljenje ono kao u kupatilu i gotovo uvek propuštena kroz neki filter. Osoba se trudi da izgleda ležerno, ne previše sređeno ali ipak privlačno, seksi i da ima osmeh koji bi rekao da i ona sama celu stvar ne shvata ozbiljno, da se dobro oseća. Posebna vrsta selfija je onaj sa dak fejsom (duck face) koji podrazumeva napućene usne, i otvoreno iskazuje seksualnost  kao i čitava serija napućenih, "dak fejs" selfija kao parodija na prave takve samoportrete.

Postavlja se pitanje zašto se ljudi sami sebe fotografišu? Da je tu fotografiju uradio neko drugi mi ne bi pričali o njoj jer to je uobičajena stvar. Na ovo pitanje jedan od mogućih odgovora je zato što ljudi veruju da će sami sebe najbolje prikazati, prezentovati drugima. Pojava nije nova i u istoriji je poznata. Kada nije bilo aparata i telefona to su isključivo slikari radili i zvalo se autoportret. Selfi je autoportret u digitalnoj eri, svakom dostupan. Slikar Vinsent Van Gog imamo je veliki broj autoportreta u svom opusu i prema tome mi možemo da ga proglasimo za narcisa, čoveka koji je mnogo voleo svoj lik. Ipak to bi bio pogrešan zaključak. Van Gog je bio često bez novca za modele, seo bi pred ogledalo i slikao ono što vidi te od tud toliko autoportreta. 

Portret Van Goga.

Izvor: http://41.media.tumblr.com/
38c3fd55aa482dd155d51ff14a10700e/tumblr_mwwc6uqIez1t2s4smo1_1280.jpg

Ono što selfi čini zanimljvim je taj momenat otuđenja od drugih ljudi (samodovoljnost) i druga stvar stavljanje sebe u centar dešavanja, isticanje sebe. Zbog ove prve karakteristike ga mnogi smatraju narcističkim fenomenom modernog doba. Sa druge strane on se postavlja na internet zbog drugih ljudi, da ga drugi ljudi vide i nakon izlaganja selfija prate se reakcije, očekuje se podrška u vidu lajkova (ili fejva na tviteru). I baš zbog tih lajkova, pozitivnih reakcija drugih ljudi dolazi do prekoračenja granica pristojnosti ili normalnosti. Svako traži svojih 5 minuta slave! Dokaz za to su selfiji sa samoubicama u pozadini kao onaj što je načinila žena slikajući Bruklinskim most pozadini selfija u trenutku kada je samoubica na njemu. Neobična stvar, privući će mnogo pažnje! I tako smo došli do poente.

Opasni selfi koji mami pažnju. Dešavalo se i da ljudi poginu praveći opasne selfi fotografije.

Izvor: https://lh3.googleusercontent.com/-cvMtdf56r1o/VsXih-AramI/AAAAAAADjJA/algcvOU-WNk/w506-h380/2016%2B-%2B1

Selfi je potreba za pažnjom više nego puka potreba za predstavljanjem. Svako u sebi ima dozu egzibicionizma od vrlo male do značajne i to nije problem samo po sebi ako potrebu držimo pod kontrolom. Ako naiđemo na nekoga ko ima selfi u pristojnom izdanju, duhovit ili neobičan, ne previše čest onda to ne mora da bude samo po sebi loše. Osoba ima potrebu da se prezentuje na neki način, da dobije socijalnu podršku, komentar prijatelja.

Primer lepog selfija sa turističkom znamenitošću u pozadini.

Izvor:http://i.dailymail.co.uk/i/pix/2014/09/15/
article-2755857-215DB85200000578-779_634x630.jpg

Uz to da i taj neko, sa “pristojnim” selfijem, treba da bude svestan da prikazivanje sebe na internetu može da ima i negativne posledice, što je druga priča. Potpuno  menja stvar ako osoba tako žarko želi da privuče pažnju da će se slikati oskudno odevena ili na mestima i na način koji zadiru u njenu intimu ili čak dovesti sebe u opasnost zbog fotografije. Selfiji mogu biti zabavni ali i opasni, što pokazuju izazovi po fejsbuku ko će da napravi što bolji i/ili opasniji selfi. Takmičenje ovog tipa Selfi čelendž “Selfie Challege” je aplikacija koja se bavi isključivo time ko će načiniti zanimljiviji selfi i dobti najviše pohvala (lajkova). Najopasniji selfiji su oni koji se čine tokom vožnje ili selotejp selfi, gde učesnici oblepljuju lice selotejpom. Postoji snimak momka koji pokušava da se slika pored voza u pokretu i dobija udarac u glavu. Mašinovođa ga je izgleda namerno udario u prolazu, što je vrlo ružan postupak ali mladiću se moglo desiti i da ne proceni dobro udaljenost i da ga deo voza zaista udari po glavi. Uopšte, neodgovornost prema sebi u cilju pravljenja dobrog selfija ili nemarnost za druge ljude radi istog cilja upućuje na otuđenje od drugih ljudi koje tehnologija donosi (razmišljanje tipa: sve je to samo fotografija a ne pravi ljudi) ali i snažno odvajanje predstave sebe u virtuelnom i relanom svetu. Važno je da se ne pomsili da ni opasnost nije realna. U realnom svetu teže je biti uvek lep i raspoložen a svaki sefi može nas predstaviti onako kako želimo. Možemo izgraditi fantaziju o sebi, sliku boljeg sebe. Manje realnog sebe i to je važno da znamo, da pravimo razliku između predstavljanja u boljem svetlu i realne slike o sebi.

Film koji na humorističan način prikazuje 

kako selfi može da se "skocka" i omogući lažno predstavljanje

Ono što je činjenica je da je selfi fenomen koji ne poznaje granice, ima ga širom sveta, sve više ljudi slika sebe u raznim situacijama, pozama pa to satvlja na internet i ima zainteresovanih i da to gledaju, čak i ako ne učestvuju. To je dakle globalan fenomen koji se širi kao zaraza, ne mari za pol (iako ga žene više postavljaju)  ni godine (selfi Hilari Klinton sa ćerkom), niti stepen anonimnosti  – jer i slavni ljudi, koji su inače stalno slikani i već imaju bezbroj fotografija, slikaju se i postavljaju selfi fotografije na društvene mreže. Poznati primer jako popularnog selfija je onaj sa dodele Oskara u Americi 2014. godine. Selfi je dakle trend i kao svaki trend privlači i one koji ga možda neće puno puta ponoviti ali i one kojima će postati opsesija. 

Poznati selfi sa dodele oskara 2014. godine

Izvor: http://www.trbimg.com/img-53140eea/turbine/la-et-mn-oscars-ellen-degeneres-jennifer--lawr-001/2048/2048x1361

Na ovom mestu treba pomenuti i selfi štap koji omogućava da u sliku zahvatimo više, da maksimalno moguće odaljimo aparat od sebe. Kritičari kažu da on omogućava čoveku da nikada ne izgleda kao da je sam ali da se uvek oseća usamljeno, jer štap daje utisak da vas je neko drugi slikao ali vi znate da nije, da ste bili sami. Na nekim mestima su i zabranjeni (na nekim stadionima, u nekim zabavnim parkovima i slično). Ipak veoma su popularni i sa stanovišta običnih krisinika pružaju dodatne mogućnosti za zanimljive fotografije. Na sledećem linku može se naći kolekcija zanimljivih selfija sa štapovima: The Atlantic Photo.

Ljudi su socijalna bića i svima je, manje ili više, važno šta drugi ljudi misle o nama. Selfi je način da pribavimo odobravanje drugih i može biti neka vrsta digitalnog dnevnika, pregled kako smo izgledali u nekim periodima, kako smo sebe videli i predstavljali se. Preterivanje u prikazivanju u smislu narušavanja svoje intime ili dovođenja sebe u opasnost radi uzbudljive fotografije nije dobro a postavlja se i pitanje svrhe. Preterana potreba za pažnjom ili osećaj da smo toliko lepi, pa smo “zaljubljeni” u sebe može da ukazuje na neke generealne probleme u funkcionisanju. Ti problemi ne moraju uvek biti veliki ali mogu da nas ometaju, ili da nam donesu nove probleme jer ekstremno izlaganje na internetu a bez povratnih informacija o tome ko sve sadržaj vidi, može biti opasno. Bitno je mladim ljudim ljudima ukazati na sve aspekte selfija jer čovek kada odrasta, eksperimentiše i traga za sobom čini i neke nepromišljene stvari. Ranije generacije su svoje promašaje mogle da čuvaju za sebe ili odabrano društvo a danas se takve stvari odmah slikaju i postavljaju na inernet. tako bivaju obnarodovane i sačuvane. Slično je i sa selfijem. Ukoliko sami objavljujemo naše “propale eksperimente” mogli bi nas odmah ometati ili nas sačekati negde u kasnijem životu. Na žalost ne živimo u potpuno tolerantnom svetu koji ima razumevanja, nego se greške često plaćaju ili što je gore i preplaćuju. Selfi može isto tako ukazivati i na neke ozbiljnije psihičke probleme ali nikako sam, izdvojen iz konteksta, već samo u sklopu šire slike o osobi o kojoj je reč.

Treba pomenuti i nešto totalno novo i ekstremno: dron pesrosnalni fotograf! Dakle, snima selfi film.


Ovaj teskst samo pojednostavljen, sam svojevremeno napisala na molbu bivše učenice, za sutdentske novine, ne znam da li je objavljen ili ne. Svejedno našao je svoje mesto ovde.