 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Kaži "siiiir". |
Zamislite da hodate ulicom i srećete komšiju iz ulaza kojeg baš ne volite da vidite ali niste ni u svađi sa njim, pa mu se osmehujete u znak pozdrava. Vaš osmeh se vrlo brzo formira, kratko traje skoro kao i klimanje glavom i prestaje čim komšija izađe iz vidnog polja. Ovakav osmeh može i da uvredi, naročito ako ga skinemo sa lica tako brzo da onaj kome je namenjen vidi. Međutim priča od malo pre može da ima nastavak, da ste sa komšijom na čas zastali pa vam je on ispričao jutrošnji događaj iz samousluge a vi se smejali jako i glasno nečem što vam je vrlo malo (ili nije uopšte) smešno. I jedno i drugo su primeri reakcija neadekvatnih za određeni kontekst. U prvom slučaju mi neuspevamo da izrazimo sreću što smo komšiju sreli iako to pokušavamo osmehom a u drugom ne uspevamo da sakrijemo da nam je neprijatno što se to desilo. Manjkavi znaci u komunikaciji su oni koji ne dostežu uobičajeni stepen svog inteniziteta u određenom kontekstu a "ubistveni" oni koji ga nadaleko premašuju. Pravi osmeh dugo se formira, određeno vreme traje i svi ostali složeni znaci koji osmeh prate stoje na svom mestu. On odgovara situaciji intenizitetom i kontekstu je.
