22. децембар 2013.

GoodLife savet: Darujte da bi bili srećni



Inače ne bi ste mirno spavali dok vam podeblji čikica kroz dimnjak uskače u kuću, srče mleko i krade vam kolačiće, zatim šuška oko okićene jelke ali kada je Deda Mraz u pitanju to je sve dozvoljeno ili čak poželjno! Zašto? Zato što donosi poklone kojima se radujemo. Čak i onima koji ne veruju u Deda Mraza pojave se pokloni ispod jelke ili ih sačekaju u zasedi na nekom drugom mestu. Otkud pokloni kada Deda Mraza nema? Zato što ga ima, živi u svakom od nas i ceri se presrećan svaki put kada ugleda nečije ozareno lice nadneto nad poklon koji smo mu upravo uručili.

01. децембар 2013.

Nova istraživanja mozga: levo - desno zamenjuje gore - dole?



Rodžer Speri (Roger W. Sperry), nakon serije eksprimenata sa svojim timom lekara na 16 pacijenata sa težim oblikom epilepsije 1960 – tih i 70 - tih godina uočio je razlike u funkcijama leve i desne hemisfere. Ovi eksperimenti (pored naučnog doprinosa) pokrenuli su mit o antagonizmu leve i desne hemisfere, dominaciji jedne, o podeljenim funkicjama između hemisfera i ušli u popularnu kulturu. I pored protivljenja naučnika od samog početka i pored reči samog Sperija: “Uočena dvojnost hemisfera koja je vezana za levi i desni kognitini stil, je ideja koja lako može da se otrgne kontroli…” legenda o podeli mozga je zaživela. Ima li među čitaocima ovih redova nekog ko nije testirao koja mu je hemisfera dominantna? Verovatno je malo takvih. Ako niste a voleli bi, evo jednog lepog testa koji će vam reći, i to u procentima koliko koristite koju hemisferu: Test dominantnosti hemisfera.

19. август 2013.

Psihologija i knjige



Psihologija ima mnogo dodirnih tačaka sa jezikom. Pojava jezika u ljudskoj evoluciji omogućila je razvoj mozga i kao posledica toga razvio se složeni psihički život kakav danas poznajemo. Jedino preko govora mi saznajemo misli i osećanja drugog bića, dajemo imena konkretnim i apstraktnim pojavama, vršimo složene mentalne operacije i uspostavljamo složenu komunikaciju. Jezik kojim govorimo oblikuje našu realnost a takođe je i produkt uslova u kojima živimo. Pustinjski narodi razlikuju više vrsta peska jer im je važan, jer je u njihovim uslovima bitan faktor dok sve te reči u evropi zamenjuje jedna. Postoji 6 imenica i 5 glagola koje dobijamo Google prevodiocem kada iz engleskog jezika prevodimo reč pesak (sand) na Arpaski. U poimanju važnosti rodbinskih odnosa, tačnije pridavanja važnosti ko je rođak sa čije strane postoji razlika u engleskom i u srpskom jeziku. Ta razlika oslikava različite odnose i vrednosti u srpskom i engleskom društvu. Englezi imaju jednu reč za određenu liniju rodbine: recimo aunt je ili tetka ili strina to tamo nije važno. A isto je sa uncle – om on je ili stric ili ujak, cousins su rođaci te neke treće linije i svi su jednaki po tituli. Vi ne znate ko je tu sa majčine a ko sa očeve strane jer oni tome ne pridaju značaj, tako toga nema ni u nazivu. U Srpskom društvu to je i te kako važno pa je stric, znamo svi, sa očeve a tetka sa majčine strane, a odmah je jasno i ko je ujak, ko tašta a ko svekrva. Tako se u jeziku očituju mnoge osobine i vrednosni sistemi, običaji i verovanja zajednice koja ga govori. Jezik govori i o pojednicu: što je bogatiji izrazima i tačnije gramatike osoba je obrazovanija, pripada višim slojevima društva, radoznala je i inteligentna. Sve ovo i još mnogo toga započinje jednu zanimljivu temu o koji će nekad ovde biti reči ali sad ćemo pričati "samo" o direktnim koristima od čitanja knjiga.

28. јул 2013.

Nešto sasvim lično II



Kruške




Nikad nisam volela kruške. Nešto mi nije odgovarao ni miris ni ukus ovog voća a tekstura me je posebno odbijala, kao da se svakim zalogajem oslobađalo stotine malih, zrnastih kuglica koje su mi onda grebuckale jezik i nepce. Tako je bilo sve dok jednog dana nisam razumela kruške.