07. јул 2014.

GoodLife saveti: Nada



Na osećanje nade oslanjamo se kao ni na jedno drugo osećanje u teškim vremenima, kada se plašimo aktuelnih događaja ili nam predstoji neki negativan događaj. Pred operaciju nadamo se da će sve proći u najboljem redu, pred ispit nadamo se da ćemo se setiti naučenog, u toku ljubavnog sastanka nadamo se da ćemo se snaći i ostaviti dobar utisak. U dobrim vremenima, kada se dobro osećamo retko prizivamo nadu, retko se na nju oslanjamo. Jedino kada se nadamo da neko lepo stanje ostane nepromenjeno. "Dobro je, nadam se da će tako i ostati!"
Džorđ Frederik Vats: Nada ostaje poslednja na dnu kutuje 1866.
Nadati se znači imati veru da će sve biti dobro, da će se sve lepo završiti. Nada je osećanje da će srećan kraj doći i kada su šanse za to veoma male i kada nam ništa što se trenutno dešava ne daje znake da će biti tako.  Ukoliko nam nedostaje to pouzdanje, to očekivanje pozitivnog ishoda i kada nekih čvrstih pokazatelja nema, tada su nam sve brige, strahovanja i problemi veći. Tada sve izgleda bezizlazno.

Nada je san budnog čoveka.
Aristotel

22. децембар 2013.

GoodLife savet: Darujte da bi bili srećni



Inače ne bi ste mirno spavali dok vam podeblji čikica kroz dimnjak uskače u kuću, srče mleko i krade vam kolačiće, zatim šuška oko okićene jelke ali kada je Deda Mraz u pitanju to je sve dozvoljeno ili čak poželjno! Zašto? Zato što donosi poklone kojima se radujemo. Čak i onima koji ne veruju u Deda Mraza pojave se pokloni ispod jelke ili ih sačekaju u zasedi na nekom drugom mestu. Otkud pokloni kada Deda Mraza nema? Zato što ga ima, živi u svakom od nas i ceri se presrećan svaki put kada ugleda nečije ozareno lice nadneto nad poklon koji smo mu upravo uručili.

01. децембар 2013.

Nova istraživanja mozga: levo - desno zamenjuje gore - dole?



Rodžer Speri (Roger W. Sperry), nakon serije eksprimenata sa svojim timom lekara na 16 pacijenata sa težim oblikom epilepsije 1960 – tih i 70 - tih godina uočio je razlike u funkcijama leve i desne hemisfere. Ovi eksperimenti (pored naučnog doprinosa) pokrenuli su mit o antagonizmu leve i desne hemisfere, dominaciji jedne, o podeljenim funkicjama između hemisfera i ušli u popularnu kulturu. I pored protivljenja naučnika od samog početka i pored reči samog Sperija: “Uočena dvojnost hemisfera koja je vezana za levi i desni kognitini stil, je ideja koja lako može da se otrgne kontroli…” legenda o podeli mozga je zaživela. Ima li među čitaocima ovih redova nekog ko nije testirao koja mu je hemisfera dominantna? Verovatno je malo takvih. Ako niste a voleli bi, evo jednog lepog testa koji će vam reći, i to u procentima koliko koristite koju hemisferu: Test dominantnosti hemisfera.

19. август 2013.

Psihologija i knjige



Psihologija ima mnogo dodirnih tačaka sa jezikom. Pojava jezika u ljudskoj evoluciji omogućila je razvoj mozga i kao posledica toga razvio se složeni psihički život kakav danas poznajemo. Jedino preko govora mi saznajemo misli i osećanja drugog bića, dajemo imena konkretnim i apstraktnim pojavama, vršimo složene mentalne operacije i uspostavljamo složenu komunikaciju. Jezik kojim govorimo oblikuje našu realnost a takođe je i produkt uslova u kojima živimo. Pustinjski narodi razlikuju više vrsta peska jer im je važan, jer je u njihovim uslovima bitan faktor dok sve te reči u evropi zamenjuje jedna. Postoji 6 imenica i 5 glagola koje dobijamo Google prevodiocem kada iz engleskog jezika prevodimo reč pesak (sand) na Arpaski. U poimanju važnosti rodbinskih odnosa, tačnije pridavanja važnosti ko je rođak sa čije strane postoji razlika u engleskom i u srpskom jeziku. Ta razlika oslikava različite odnose i vrednosti u srpskom i engleskom društvu. Englezi imaju jednu reč za određenu liniju rodbine: recimo aunt je ili tetka ili strina to tamo nije važno. A isto je sa uncle – om on je ili stric ili ujak, cousins su rođaci te neke treće linije i svi su jednaki po tituli. Vi ne znate ko je tu sa majčine a ko sa očeve strane jer oni tome ne pridaju značaj, tako toga nema ni u nazivu. U Srpskom društvu to je i te kako važno pa je stric, znamo svi, sa očeve a tetka sa majčine strane, a odmah je jasno i ko je ujak, ko tašta a ko svekrva. Tako se u jeziku očituju mnoge osobine i vrednosni sistemi, običaji i verovanja zajednice koja ga govori. Jezik govori i o pojednicu: što je bogatiji izrazima i tačnije gramatike osoba je obrazovanija, pripada višim slojevima društva, radoznala je i inteligentna. Sve ovo i još mnogo toga započinje jednu zanimljivu temu o koji će nekad ovde biti reči ali sad ćemo pričati "samo" o direktnim koristima od čitanja knjiga.