Spisak lepih želja

Svim čitaocima bloga srećna nova 2014!

GoodLife savet: Darujte da bi bili srećni

Inače ne bi ste mirno spavali dok vam podeblji čikica kroz dimnjak uskače u kuću, srče mleko i krade vam kolačiće, zatim šuška oko okićene jelke ali kada je Deda Mraz u pitanju to je sve dozvoljeno ili čak poželjno! Zašto? Zato što donosi poklone kojima se radujemo. Čak i onima koji ne veruju u Deda Mraza pojave se pokloni ispod jelke ili ih sačekaju u zasedi na nekom drugom mestu. Otkud pokloni kada Deda Mraza nema? Zato što ga ima, živi u svakom od nas i ceri se presrećan svaki put kada ugleda nečije ozareno lice nadneto nad poklon koji smo mu upravo uručili.

Nova istraživanja mozga: levo - desno zamenjuje gore - dole?

Rodžer Speri (Roger W. Sperry), nakon serije eksprimenata sa svojim timom lekara na 16 pacijenata sa težim oblikom epilepsije 1960 – tih i 70 - tih godina uočio je razlike u funkcijama leve i desne hemisfere. Ovi eksperimenti (pored naučnog doprinosa) pokrenuli su mit o antagonizmu leve i desne hemisfere, dominaciji jedne, o podeljenim funkicjama između hemisfera i ušli u popularnu kulturu. I pored protivljenja naučnika od samog početka i pored reči samog Sperija: “Uočena dvojnost hemisfera koja je vezana za levi i desni kognitini stil, je ideja koja lako može da se otrgne kontroli…” legenda o podeli mozga je zaživela. Ima li među čitaocima ovih redova nekog ko nije testirao koja mu je hemisfera dominantna? Verovatno je malo takvih. Ako niste a voleli bi, evo jednog lepog testa koji će vam reći, i to u procentima koliko koristite koju hemisferu: Test dominantnosti hemisfera.

Psihologija i knjige

Psihologija ima mnogo dodirnih tačaka sa jezikom. Pojava jezika u ljudskoj evoluciji omogućila je razvoj mozga i kao posledica toga razvio se složeni psihički život kakav danas poznajemo. Jedino preko govora mi saznajemo misli i osećanja drugog bića, dajemo imena konkretnim i apstraktnim pojavama, vršimo složene mentalne operacije i uspostavljamo složenu komunikaciju. Jezik kojim govorimo oblikuje našu realnost a takođe je i produkt uslova u kojima živimo. Pustinjski narodi razlikuju više vrsta peska jer im je važan, jer je u njihovim uslovima bitan faktor dok sve te reči u evropi zamenjuje jedna. Postoji 6 imenica i 5 glagola koje dobijamo Google prevodiocem kada iz engleskog jezika prevodimo reč pesak (sand) na Arpaski. U poimanju važnosti rodbinskih odnosa, tačnije pridavanja važnosti ko je rođak sa čije strane postoji razlika u engleskom i u srpskom jeziku. Ta razlika oslikava različite odnose i vrednosti u srpskom i engleskom društvu. Englezi imaju jednu reč za određenu liniju rodbine: recimo aunt je ili tetka ili strina to tamo nije važno. A isto je sa uncle – om on je ili stric ili ujak, cousins su rođaci te neke treće linije i svi su jednaki po tituli. Vi ne znate ko je tu sa majčine a ko sa očeve strane jer oni tome ne pridaju značaj, tako toga nema ni u nazivu. U Srpskom društvu to je i te kako važno pa je stric, znamo svi, sa očeve a tetka sa majčine strane, a odmah je jasno i ko je ujak, ko tašta a ko svekrva. Tako se u jeziku očituju mnoge osobine i vrednosni sistemi, običaji i verovanja zajednice koja ga govori. Jezik govori i o pojednicu: što je bogatiji izrazima i tačnije gramatike osoba je obrazovanija, pripada višim slojevima društva, radoznala je i inteligentna. Sve ovo i još mnogo toga započinje jednu zanimljivu temu o koji će nekad ovde biti reči ali sad ćemo pričati "samo" o direktnim koristima od čitanja knjiga.

Nešto sasvim lično II

Kruške

....su prenete na drugu adresu:

http://netsitince.blogspot.rs/2015/02/kruske.html

Kako ne treba raditi sa učenicima I deo

Vrlo brzo po početku svog rada u školi uočila sam mnoge interesantne a po mom mišljenju pogrešne metode za rad sa učenicima i dobila želju da sve okrenem na šalu i zabeležim. Neke od ideja za upropaštavanje dece poklonila mi je koleginica Milica Vrdoljak.
Ovo je sasvim jasno, parodija na priručnik, jedan recept kako se nikada ne treba postavljati u radu sa decom.
Zbog drugih poslova rad na ovom zančajnom delu je u zastoju pa je ovde predstavljen samo deo priručnika a sigurna sam da ću rad na njemu nastaviti.

Strah, anksioznost i fobije

 “Srce lupa kao ludo, čujem ga u ušima, kud god pogledam ne mogu da sagledam ništa, sve se pomera izmiče, beži mi iz zenica i muti se. Dišem ali svakim udahom, umesto da mi se um bistri, sve mi je gore i gore. Misli mi izmiču, lete i jedino što mi se mota po glavi je da ću pasti sad, ovde, na sred ulice, da ću umreti ovog momenta od srčanog udara jer se ovo neće zaustaviti. Noge me sve slabije drže, ruke ne znam ni gde su ali kada hoću da se naslonim na njih ili pridržim za zid kao da me ne slušaju. I noge i ruke kao da su mi od testa, kao da nisu skroz moje. Sigurna sam da ću pasti, polako već gubim svest a kad padnem tu na sred ulice ko zna šta će samnom biti. Pokušavam da brojim na prolaznike koji imaju nešto crveno na sebi, da skrenem misli ali osećam novi nalet straha koji mi kao plima polako i sigurno nadolazi…” Ako ste prepoznali osećanja, misli, događanja iz predhodnog teksta vi znate šta je panični napad jer ste ga doživeli.

GoodLife savet: Kad je najteže, ugasi motor

U susret članku o strahu i anksioznosti progovorićemo reč dve o jednom dobrom načinu da sačuvamo svoje psihičko zdravlje. Da se odbranimo nesporazuma, poraza, briga za naše bližnje i sebe, strepnje od budućih dešavanja potrebno je učiniti nešto na oko jako teško, skoro neizvodljivo ali prilično logično i blagotvorno. Treba sve to što nas muči i tišti s vremena na vreme jednostavno staviti sa strane. Dići ruke. Ostaviti na čekanje. Što bi braća englezi rekli let it go, set it free.

GoodLife saveti: Početak godine

  Kraj jedne a početak druge kalendarske godine obično su vreme kada "svodimo račune" i planiramo budućnost. Osvrćemo se za prošlim vremenom i prema našim vrednostima, vrednosnim orjentacijama i ličnim merilima uspeha određujemo da li smo i koliko bili uspešni. Osim sa svojim, unutrašnjim kriterijumima poredimo se i sa drugima i njihovim postignućima i poredimo svoja postignuća sa tuđim. Tako se smatramo manje ili više uspešnim od drugih ljudi. Ovo je često razlog za postprazničnu depresiju. Kada uzbuđenja i slavlja minu, ostajemo sami sa sobom i svojim mislima.