Opažanje drugih osoba

Opažanje drugih osoba je interesantna tema učenicima sama po sebi ali se uvek može začiniti sa nekoloko zanimljivih "klopki" jedna od njih može se zvati "Slučaj Ted Bandi". Ideja je da učenicima prikažete sliku Teda Bandija koji je jedan od najpoznatijih i najgnusnijih serijskih ubica a koji je od strane drugih ljudi opažan kao naočit, obrazovan i ugledan čovek. Njegov slučaj a ni lik obično im nije poznat pa zamoljeni da procene unutrašnje karakteristike čoveka sa slike i njegovo zanimanje, pogledavši sliku učenici obično veruju da je u pitanju glumac, pisac, boem, poeta, nežan i zanesen. Dosta se iznenade kada im otkrijem da je to serijski ubica koji je ubio toliko žena da im se ne zna broj. Njegova priča može da posluži i za lekciju u kojoj se obrađuju mentalni poremećaji jer je u njegov predhodni život koji je vodio ovakvom poremećaju ponašanja upletena, pored niskog samopoštovanja i depresije, ljudima uvek toliko zanimljiva ljubavna priča.

(Ne)verujte svojim očima ili percepcija

I ne samo očima. Uopšte ne treba verovati ljudskim čulima (ili čulima uopšte ako vam je draže) jer su tako konstruisana da služe nama a ne da potpuno objektivno oslikavaju svet oko nas. Tu uvek napomenem učenicima da se vidi koliko je još uvek bliska veza naučne majke i ćerke, filozofije i psihologije. Druga bića svet u kome živimo vide sasvim drugačije (dobar prikaz za to kako neke životinje vide svet). Kad pomenete ovu činjenicu učenicima, kad izmestite čoveka iz centra važnosti za ovu planetu ili prosto fokusa interesovanja, mnogi učenici se zgranu. Nisu o tome razmišljali. Zar je moguće da svet nije takav kakvim ga vidimo? Zar je moguće da ga neko vidi drugačije nego MI, najbitnija vrsta? Kako?

Pas slikan kamerom sa noćnim vidom

Filogeneza

Priča o fiogenezi, razvoju vrste u ovom slučaju ljudske jer nas u okviru iste najviše interesuje razvoj psihičkog života čoveka može da se osveži filozofskim pitanjem: kako će se razvijati ljudska vrsta u budućnosti? Obzirom da se uslovi života čoveka i biološki i tehnološki i socijalni menjaju značajno i brzo kako se može očekivati da će se čovečanstvo razvijati?

Organske osnove pshičkih procesa

Kada dođe do priče o neuronima, čulima i lokalizaciji psihičkih funkcija u mozgu mnogi učenici verovatno zavire krišom u raspored i provere da li su na času biologije ili psihologije u ovom trenutku. Da bi ih zainteresovala za vezu između tela i duha, važnosti neurona i neurotransmitera za psihu, ponašanje i osećanja ja pomenem slučaj Fineusa Gejdža (Phineas Gagae). Njegov slučaj je jako dobro ukazao na vezu između osobina ličnosti, ponašanja i funkcionisanja delova mozga.

Test (predmet, grane i metode psihologije)

Da, da! Četiri grupe pitanja za test. Kao pravi nutty profesor.

Група А

Име и презиме_________________________________

GoodLife saveti: Živeti sad i ovde

Dođeš ponedeljkom na posao i obavezno ti nekoliko ljudi kaže kako jedva čeka petak. Ja srčem jutarnju kafu a plavetni parčići noćašnjeg sna mi još vise sa trepavica i vuku kapke malo po malo na dole. "Petak?" uvek pomislim "Pa to je svetlosnu godinu daleko!" Slično se dešava kad dođemo sa raspusta, obavezno nađem nekog ko prevrće školski kalendar rada ili me učenici pitaju kad je sledeći raspust. Eto "samo" za tri-četiri meseca, proleti to!  Ništa kažu, samo treba smisliti kako da dotle ubijem vreme.  Nosim se idejom da osnujem društvo za zaštitu Vremena: nemojte ubijati siroto vreme! Zašto? Ništa vam nije krivo. Ironiju i šalu na stranu ovakav način razmišljanja vodi direktno u nezadovoljsvo i tenziju.

Predmet i grane psihologije

Ovo je prva i učenicima obično dosadna lekcija koja odgovara na pitanje šta je psihologija i taj (misteriozni) psihički život, koje psihološke discipline postoje i koje nauke sarađuju tesno sa psihologijom. Da bi razbila monotoniju frontalnog rada čas počnem radionički.

U levi ugao table napišem šta je psihologija i tražim da asociraju na reč. Obično se pojave asocijacije na ludilo i probleme a onda kao pravi dobar psiholog razbijam prederasude da je psihologija nauka ekskluzivno o ludima. To činim tako što zajedno definišemo psihologiju i sami se uverimo kako psihologija ima širi dijapazon a obećam im da će raznovrsnost psihologije videti i kroz njene grane.

Ponekada uđem u učionicu prvoga časa i napišem na tablu jednostavno sročeno pitanje: Šta će nam psihologija? Pojavljuju se razni odgovori: da upoznamo sebe, da pomognemo sebi ili drugima, zato što moramo da je učimo, zato što je u rasporedu, psihologija nam ne treba ili kako kažu ni za šta ali bude i odgovora zato što je zanimljiva. Naravno da moraju da je uče, naravno da mogu da pomognu sebi i drugima i naravno da je zanimljiva. Sasvim sigurno je i da nekima nikad više neće trebati nakon što im zaključim ocenu. To su sve odlične teme za diskusiju i upoznavanje učenika na prvom času.

Nešto se mislim, dve ideje za razmrdavanje časa su sasvim dosta za početak.